Tikiwiki

Rat je trajao do 15. maja 1945.

09/05/2012 [19:31]
Od: Ratibor Trivunac

Nacisti i njihovi saradnici na na?im prostorima nastavili su da se bore i nakon kapitulacije Berlina, zato ?to su, svesni monstruoznosti svojih zlo?ina, znali da ?e za njih morati da odgovaraju.

Rat je trajao do 15. maja 1945.

Da li ste znali da su na kraju Drugog svetskog rata na podru?ju biv?e Jugoslavije borbe nastavljene jo? nedelju dana nakon ?to je u Berlinu potpisan akt o bezuslovnoj i kona?noj kapitulaciji nema?kih oru?anih snaga? Nacisti i njihovi saradnici na na?im prostorima nastavili su da se bore i nakon kapitulacije Berlina, zato ?to su, svesni monstruoznosti svojih zlo?ina, znali da ?e za njih morati da odgovaraju. Kako se rat primicao zavr?etku, sve maske su pale i na kraju su se svi zlo?inci zajedno borili protiv Jugoslovenske armije u povla?enju pred njenim napredovanjem.

Jugoslovenska armija je od septembra 1944. do marta 1945. odigrala zna?ajnu ulogu, spre?avaju?i nema?ku Armijsku grupu E iz Gr?ke da se uklju?i u spre?avanje velikog prodora Crvene armije u ju?nu Ma?arsku. Usled toga je usporeno napredovanje Jugoslovenske armije, no to se menja krajem marta i po?etkom aprila, kada otpo?inje svoju ofanzivu i kona?no oslobo?enje cele zemlje. Sremski front je probijen 12. aprila, ?ime je na povla?enje naterana cela masa nema?ke Armijske grupe E i brojne snage doma?ih fa?ista, kvislinga i svih koji su tokom rata svoje planove temeljili na uni?tenju partizanske borbe uz pomo? Nemaca.

Proboj

Liniju fronta zajedno sa nema?kom armijom dr?ale su snage fa?isti?kog genocidnog re?ima Nezavisne dr?ave Hrvatske. Nemci su ih iskoristili kao za?titnicu za svoje povla?enje. Svesni zlo?ina i svoje krivice, usta?e su se borile odlu?no, sa o?ajni?kom re?eno??u, a njihova uporna odbrana takozvane Zvonimirove linije u visini Karlovca i Siska usporila je napredovanje Jugoslovenske armije za nekoliko dana. Kada je prvih dana maja ova odbrambena linija uni?tena, usta?ko povla?enje pretvorilo se u pani?no bekstvo.

Glavne snage ?etnika, tzv ?Jugoslovenska vojska u otad?bini? (JVuO) pod komandom Dragoljuba Mihailovi?a od po?etka 1945. nastupale su zajedno sa Armijskom grupom E. Oni su u?estvovali u odbrani vitalne nema?ke komunikacije Sarajevo-Brod, a po?etkom aprila se odvajaju od svojih nema?kih saveznika, u poku?aju da se manevrom probiju u pozadinu fronta i provale nazad u Srbiju. Ovo je primoralo izvesne snaga JA da krenu za njima, ?ime su ?etnici u?inili svoju poslednju u nizu brojnih usluga nema?kom okupatoru. Ova grupacija JVuO stigla je do Zelengore, gde je potpuno uni?tena do 15. maja.
Drugi deo ?etni?kih snaga koncentrisao se u Sloveniji. ?uji?eva grupacija stavila se, zajedno sa ostacima ljoti?evaca i slovena?kih domobrana, pod komandu nema?kog SS i policijskog zapovednika jadranskog primorja Odila Globo?nika, jednog od najve?ih nacisti?kih zlo?inaca uop?te. Pod njegovim rukovodstvom, ove snage borile su se protiv slovena?kog Devetog korusa JA. Me?utim, ?etvrta armija JA je u svom energi?nom nastupanju pregazila glavninu nema?kog 15. brdskog korpusa u Lici i Primorju, a zatim i nema?kog 97. korpusa, da bi 2. maja stigla do Trsta, gde se susrela sa snagama saveznika. U Ilirskoj Bistrici je 7. maja ?etvrta armija JA naterala na predaju 97. armijski korpus Armijske grupe C sa komandatnom, ratnim zlo?incem, generalom Ludvigom Kiblerom, koji je 1947. osu?en je na smrt od strane Vojnog suda u Ljubljani. Koriste?i zauzetost JA u ovim borbama, glavnina ?etni?ko-ljoti?evskih kvislinga izvukla se iz Jugoslavije i predala saveznicima u Italiji, izbegav?i tako da pred sudom naroda Jugoslavije odgovara za svoja dela.

Agonija i slom

Ubrzo zatim su u Sloveniju prodrle Druga, Prva i Tre?a armija JA. Nakon ?to su se snage JA u ju?noj Austriji susrele se sa saveznicima, prese?ena je odstupnica Armijskoj grupi E i velikoj kvislin?koj grupaciji koja se probijala sa njom. Nema?ka vojska je svuda polo?ila oru?je nakon kapitulacije - u ?e?koj 9. maja, u zapadnoj Francuskoj 10. maja. Me?utim, grupacija odse?ena na podru?ju Slovenije nije imala nameru da se preda. Oni su na svaki na?in nastojali da se dokopaju Austrije i Italije, da bi se predali zapadnim saveznicima, nadaju?i se da ?e im ovi pru?iti azil. Nekima je to i po?lo za rukom ? kvislin?ka grupacija koja se u Italiji predala saveznicima je zaista u velikoj meri uspela da izbegne odgovornost. Me?utim, ve?u grupu kvislin?kih snaga koje su uspele da se probiju u Austriju, saveznici su vratili nazad u Jugoslaviju.

Grupacija odse?ena na podru?ju Slovenije kona?no je naterana na predaju 15. maja. U operacijama Jugoslovenske armije za kona?no oslobo?enje zemlje neprijateljski gubici su bili vrlo veliki. Oni su iznosili oko 100.000 mrtvih i oko 300.000 zarobljenih, me?u kojima je bilo i vi?e generala, na ?elu sa Vrhovnim komandantom Jugoistoka, generalom Lerom, koji je 1947. osu?en na smrt od strane Vojnog suda u Beogradu. U ovoj grupaciji zarobljeno je i oko 100.000 usta?a, domobrana i ?etnika zajedno sa njihovim ?tabovima.

Mo?da ste ?uli jednu tezu istorijskih revizionista koja se veoma ?esto ponavlja u proteklih dvadeset pet godina ? da je Sremski front bio ?klanica u kojoj je ?rtvovana srpska mladost?, kako neki ka?u ?suludo?, a ?mo?da i namerno?. Ta teza je gnusna manipulacija istorijskim ?injenicama, s namerom da se istina sakrije od novih generacija. A istina je da je Sremski front probijen uz oko 15,000 mrtvih, da bi se kona?no oslobodila cela zemlja, ali pre svega da bi se spre?ilo bekstvo zlo?inaca odgovornih sa smrt stotina hiljada ljudi u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata. Zahvaljuju?i proboju Sremskog fronta, mnogi od tih zlo?inaca su za svoj zlo?in adekvatno ka?njeni na Blajbur?kom polju, Zidanom mostu, Ko?evskom rogu...

Goran Despotovi? i Tadej Kurepa

[Lista ?lanaka]