?irimo ?Crveni kvadrat?: studentski ?trajk u Kvebeku
[Lista ?lanaka]07/06/2012 [19:38]
Od: Hal 9000
Veoma dobra analiza ?aktivisti?kog demokrastkog studentskog sindikalizma?, pokreta koji je izveo stotine hiljada na ulice Motreala u borbi protiv pove?anja ?kolarina. Ispod teksta nalazi se i kratak dokumentarac o pokretu.
Vlada premijera ?aresta se okrenula represiji u nameri da slomi najve?i i najdugotrajniji studentski ?trajk u istoriji Kvebeka. Studenti su ve? izdr?ali grubu upotrebu policijske sile, uklju?uju?i hiljadu hap?enja i brutalnih napada specijalne policije na fakultetima i studentskim domovima, kao i na ulicama. Novi zakon usmeren protiv ?trajkova, tzv. Zakon 78, prakti?no ukida slobodu okupljanja i organizovanja, te slobodu mi?ljenja i izra?avanja. Bilo kakvo javno okupljanje vi?e od pedeset ljudi mora se unapred prijaviti policiji, u suprotnom protest se smatra protivzakonitim. Studenti, osoblje i predava?i koji podr?avaju ?trajk rizikuju rigorozne kazne, a studentski sindikati i zaposleni na fakultetima koji organizuju ili podr?avaju ?trajkove suo?i?e se sa visokim nov?anim kaznama.
Pro?lo je vi?e od tri meseca kako preko 170,000 studenata ?trajkuje protiv pove?anja ?kolarina i tra?i besplatno ?kolstvo. Na vrhuncu pokreta u akcije i ?trajkove uklju?ilo se vi?e od 300,000, neki na nekoliko dana, a neki mnogo du?e. Tako je 22. marta na demonstracije iza?lo oko 200,000 ljudi. Inicijalno, ?trajk je po?eo kao odgovor na plan vlade da pove?a ?kolarine za 75% tokom slede?ih pet godina (?to je vlada kasnije zamenila sa pove?anjem od 80% tokom sedam godina u takozvanoj ?ponudi? studentima). Pitanje pove?anja ?kolarina je bitno jer normalizuje princip po kojem ?korisnik? sam pla?a svoje obrazovanje ? to je deo ?kulturne revolucije? koju je obe?ao kvebe?ki ministar finansija Rejmond Ba?and. Trenutna neoliberalna vlada te?i da uni?ti ideju o javnim slu?bama kao socijalnom pravu, a uvo?enje poreske stope od 200 dolara za zdravstvene usluge je deo istog plana.
?trajka?ki pokret se pokazao mnogo otpornijim nego ?to je vlast o?ekivala, usprkos poku?ajima vlade da vrati studente u slu?aonice represijom koja varira od prebijanja i hap?enja na ulicama do pretnji da ?e izgubiti ?kolsku godinu, zabrane protesta na fakultetima. ?arestovoj vladi nije po?lo za rukom da slomi zajedni?ki front studentskih sindikata, nude?i pregovore jednima, a istovremeno poku?avaju?i da isklju?e druge.
Pritisak Zakonom 78
Pritisnuta ?trajkom, vlada je ponudila pove?anje ?kolarina na sedam, umesto na pet godina. Napokon su seli za pregovara?ki sto sa predstavnicima studentskih sindikata. Kona?na ?ponuda? vlade uglavnom se svela na mogu?e sni?avanje tro?kova koje bi odredila zajedni?ka komisija studenata, administracije i vlasti u obliku redukcija ?kolarina studentima. Studenti su zahtevali glasanje o tome i ovaj predlog je odba?en ubedljiovm ve?inom glasova. Ministarka obrazovanja Line Bi?amp je tada odstupila, a vlada se odlu?ila da ?trajk slomi pomo?u Zakona 78.
Kvebe?ki ?trajk se uklapa u globlni pokret protiv ?mera ?tednje? koji je obuhvatio masovnu mobilizaciju studenata u ?ileu i borbene studentske pokrete u Velikoj Britaniji i Kaliforniji, kao i narodne pobune u Severnoj Africi i Bliskom Istoku, pokret ?Occupy? i ?trajkove protiv mera ?tednje u Viskonsinu i ju?noj Evropi. Borba ?e se nastaviti, budu?i da studenti imaju svako pravo na nezadovoljstvo ? kada se na male ?anse za zapo?ljavanje nakon fakulteta dodaju ?kolarine koje rastu i kvalitet obrazovanja koji pada. Vlade i poslodavci re?u dobre poslove, smanjuju socijalne programe i napadaju prava imigranata, sve u ime ?tednje, ostavljaju?i visokoobrazovane da se nakon ?esto nezadovoljavaju?eg ?kolovanja suo?e sa dugovima, kreditima i neizvesno??u.
Anketa objavljena 7.maja u listu ?Globe and Mail? pokazala je da 62% studenata ?irom Kanade izra?ava spremnost da ?trajkuje protiv pove?anja ?kolarina. Glavna prepreka porastu studentskog aktivizma u drugim gradovima nisu bolji uslovi ili manje nezadovoljstvo, ve? nedostatak ube?enja da je mogu?e boriti se protiv mera ?tednje, pove?anja ?kolarina i komercijalizacije obrazovanja. Kvebe?ki studentski pokret je razvio sofisticirane politi?ke perspektive kroz dugu istoriju mobilizacije koja mo?e doprineti zna?ajnom rastu poverenja i kapaciteta za ?irenje borbe. Mnogo se toga mo?e nau?iti iz modela demokratskog, studentskog sindikalizma koji je odigrao tako zna?ajnu ulogu u podizanju svesti o kontinuiranoj borbi u Kvebeku.
Crveni kvadrat
Aktivna solidarnost s kvebe?kim ?trajka?kim pokretom, koji je suo?en sa ?arestovim pritiskom je klju?na za studentske i radni?ke borbe protiv mera ?tednje, budu?i da kvebe?ka vlast napada pravo okupljanja i organizovanja. ?irimo crveni kvadrat svuda. Crveni kvadrat je simbol koji pro?ima kvebe?ki studentski pokret, bilo da se nalazi na ode?i, zidu, lecima , culture jam-ovima (komentarisanje masovnih medija uz pomo? komunikacionih alata samih masovnih medija, gde aktivisti poku?avaju kulturnim ometanjem da uspostave dijalog umesto monologa u propagandnim porukama, prim. prev.) ili stranicama na internetu. Prvi put je upotrebljen tokom studentskog ?trajka 2005. i mudro se poigrava idejom duga (?carrement dans la rouge? doslovno zna?i ?kvadratno u dugu? iliti ?skroz u dugu?) i borbom (crvena boja je simbol socijalne borbe). Crveni kvadrat nije jedina stvar preuzeta iz tada?njeg ?trajka, ve? i klju?na strategija za efikasnu i demokratsku mobilizaciju, koja je nauk kvebe?kog studentskog aktivizma od 1960-ih. U sr?i ove strate?ke vizije je ideja demokratskog studentskog sindikalizma.
Trenutni ?trajk je deveti generalni ?trajk u istoriji kvebe?kog studentskog pokreta od 1960-ih. Prvi od ovih generalnih ?trajkova desio se 1968. godine, a zahtev je bilo besplatno ?kolstvo, pro?irenje frankofonog univerzitetskog sistema i demokratsko vladanje obrazovnim politikama i ustanovama. Zahtev za kvalitetnim, pristupa?nim i demokratskim javnim obrazovanjem bio je povezan s kvebe?kom borbom za nacionalno samoodre?enje i za francuska jezi?ka prava. Anglofoni obrazovni sistem onda?njeg Kvebeka bio je daleko razgranatiji i mnogo bolje finansiran nego frankofoni. Ideja o kvalitetnom, pristupa?nom frankofonom obrazovanju bila je deo ?ireg plana emancipacije.
Studentski ?trajk crpeo je snagu i iz talasa radni?ke borbe koji je zapljusnuo Kvebek krajem 60-ih i po?etkom 70-ih godina. Kvebe?ki studenti svesno su preuzeli model francuskog studentskog pokreta koji se?e sve do Povelje iz Grenobla, 1946. koja progla?ava studente intelektualnim radnicima sa posebnim i zajedni?kim materijalnim interesima (npr. za kvalitetno, pristupa?no i demokratsko obrazovanje), koji imaju kolektivnu mo? i odgovornost da se bore za socijalnu pravdu. Posve?enost studentskom sindikalizmu oblikovanom na radni?kom sindikalizmu predstavlja usmerenje ka kolektivnoj organizovanoj snazi.
Borbeni aktivizam je tada odigrao zna?ajnu ulogu u oblikovanju kvebe?kog studentskog pokreta, tako da su op?ti sastanci (zborovi) ?lanstva i komiteti za mobilizaciju upisani u pravilnike mnogih lokalnih studentskih sindikata. Zahtev za besplatnim ?kolstvom tako?e ima dugu istoriju u Kvebeku. ?kolarine su prakti?no bile zamrznute od ?trajka 1968. do 1990-ih, zahvaljuju?i nisu studentksih kampanja koje su uklju?ivale i nekoliko generalnih ?trajkova. Kada je ranih 1990-ih ?irom Severne Amerike do?lo do zna?ajnog pove?anja nameta i mera protiv socijalnih davanja, kvebe?ki studenti su se suprotstavili i zato pla?aju znatno manje ?kolarine od ostatka kontinenta. Zahvaljuju?i dugoj istoriji borbi zna?i, ideja ?kolstva kao javne slu?be s va?nom socijalnom ulogom, a ne robe namenjene tr?istu, ima sna?nu podr?ku u kvebe?kom dru?tvu.
Demokratski aktivisti?ki studentski sindikalizam
Temelj demokratskog aktivisti?kog studentskog sindikalizma je shvatanje da studenti, kao i radnici, imaju kolektivne interese (npr. kvalitetno pristupa?no javno obrazovanje) i potencijal za kolektivnu mo? koju treba organizovati kako bi bila delotvorna u odbrani tih interesa. Ova vrsta studentskog sindikalizma zavisi od pronala?enja strategije kolektivne borbe za trenutna i lokalna pitanja, ali i dovo?enje u pitanje vladaju?ih politika. Solidarnost je sr? ove kolektivne snage, kako unutar studentskog pokreta tako i u savezima sa drugim socijalnim pokretima.
Potencijalna kolektivna snaga studenata mo?e postati stvarna sila jedino kada studenti razviju kapacitete za analizu svoje situacije, me?usobnu komunikaciju i zajedni?ko delovanje, uvereni da ?e se i drugi priklju?iti borbi. Javnost ?e uistinu obratiti pa?nju samo na one studentske sindikate koji imaju mobilizovano i upu?eno ?lanstvo spremno za akciju koja bi potkrepila njihove zahteve.
Op?ti sastanak ?lanstva (zbor ?lanstva) (GMM - General Membership Meeting) igra va?nu ulogu u ovom procesu, budu?i da stavlja transparentno kolektivno i demokratsko odlu?ivanje u sredi?te studentskog sindikalizma. Ovde se studenti okupljaju kako bi diskutovali i razmenjivali inicijative za odre?ivanje smera delovanja njihovog sindikata. Zbor ?lanstva tako?e bira i nadzire delegate za kongrese na nivou celog Kvebeka. Zbor ?lanstva je dinami?na struktura u kojoj se vode diskusije, iznose argumenti i kontraargumenti ? tu aktivisti moraju da uvere ostale svoje kolege da je uspe?na borba nu?na i mogu?a.
Su?tina ovih strategija su dugotrajnije kampanje unutar organizacije koje za cilj imaju izglasavanje generalnog ?trajka od strane svih zborova ?lanstva u Kvebeku. Pre ?trajka 2005. organizovane su peticije, lokalne nedelje akcije, okupacije kancelarija i protestne akcije ?irom Kvebeka. Te kampanje identifikuju i mobilizuju aktiviste, usput rade?i na nizu protesta kako bi ljudi mogli da isprobaju umereniji pristup pritiska na vladu i videli da li deluje. Ako vlada ne odgovori na peticije i proteste, slede?i korak su pripreme za generalni ?trajk.
Ove kampanje se oslanjaju na lokalne izvr?ne komitete, kao i na komitete za mobilizaciju u svakom lokalnom studentskom sindikatu. Komiteti za mobilizaciju okupljaju borbene studente koji poku?avaju da omasove pokret i ube?uju svoje kolege u zna?aj aktivizma, pokre?u ih na akciju. Zborovi ?lanstva su ti koji daju mandate komitetima za mobilizaciju, tako da su aktivisti uvek povezani s kolektivnom snagom studentskog tela kao celine.
Kona?no, va?no je kombinovati direktne borbe protiv pove?anja ?kolarina sa ?irim nastojanjima za odbranu obrazovanja kao javne slu?be, delimi?no se bore?i i za demokratizaciju i dekolonizaciju visokog ?kolstva. Kvebe?ki studentski pokret je postavio va?na pitanja o demokratskom nadziranju visoko?kolskih ustanova i otvaranju procesa odre?ivanja prioriteta u tro?enju. Studenti moraju biti punopravni u?esnici u raspravama o efikasnom obrzovanju i istra?iva?kim prioritetima, iako moraju biti vrlo oprezni da ih ne upletu u ?mere ?tednje? ili ih okrenu protiv drugih zaposlenih u obrazovanju, bilo pomo?nog osoblja bilo nastavnika. Borba protiv pove?anja ?kolarina najzad mora biti borba za transformaciju visokog ?kolstva, a radikalno krilo kvebe?kog studentskog pokreta radi i na planu za ?ire promene .
?irenje pokreta
Nemogu?e je dugu istoriju kvebe?kog studentskog pokreta ?arobnim ?tapi?em preneti negde drugde i stvoriti instant aktivizam. No, Mogu?e je primeniti strategije aktivisti?kog demokratskog studentskog sindikalizma na na?in u skladu sa lokalnim uslovima i iskustvima. ?irenje aktivisti?kog demokratskog studentskog sindikalizma mo?e sna?no doprineti da se i drugde studenti i obrazovni radnici organiziraju u otporu stalnom pove?anju ?kolarina i stalnom restrukturiranju koje uni?tava kvalitet obrazovanja. Tako?e, i postoje?i pokret u Kvebeku oja?ao bi stvaranjem dodatnih spona solidarnosti, aktivnije mobilizacije radni?kih i dru?tvenih aktivista unutar Kvebeka, drugde u Kanadi i svuda po svetu.
Solidarnost je svakako klju?na u otporu pritiscima ?arestove vlade i njenog Zakona 78. Svako zainteresovan za pravo na organizovanje, slobodu politi?kog izra?avanja i suprotstavljanje merama ?tednje, na univerzitetima ili van njih, mora aktivno podr?ati kvebe?ke studente u njihovom otporu represiji i borbi protiv pove?anja ?kolarina. Vlada i mediji ?trajka?ima neprestano govore da u Kvebeku studenti pla?aju ni?e ?kolarine od svojih kolega drugde u Kanadi ili Severnoj Americi. Zapravo, kvebe?ki studenti i pla?aju manje ?kolarine zahvaljuju?i svojoj dugoj borbi protiv pove?anja ?kolarina i za demokratsko, dostupno i kvalitetno obrazovanje. Kvebe?ka vlada je odlu?na u nameri da ?kolarine u Kvebeku izjedna?i sa onima u ostatku zemlje, i istrajava?e u tome sve dok studentski pokreti drugde u Severnoj Americi ne uspeju da promene trend bezobzirnog rasta ?kolarina i izbore se za njihovo smanjivanje, sve do kona?nog cilja - besplatnog obrazovanja za sve.
Dok se organizujemo i razvijamo solidarnost nasuprot dr?avnim pritiscima, moramo svuda ?iriti ?Crveni kvadrat?. To ne zna?i samo ka?enje zna?kica i pri?ivaka po ode?i. Iako neophodne, ni same rezolucije koje osu?uju nasilje u Kvebeku, nisu dovoljne. Borbu treba jo? vi?e usmeriti prema demokratskom studentskom sindikalizmu koji mo?e ujediniti studente i dati im mo? da se zajedno sa radnicima bore protiv mera ?tednje.
Autor teksta, Havier Lafrens, bio je glasnogovornik ASSE-a u ?trajku 2005. i trenutno je aktivan u Velikom radni?kom plenumu Toronta i na doktoratu je na Univerzitetu York u Torontu.
[Izvor]
dokumentarac ?RED SQUARE REVOLT?
[Lista ?lanaka]
