Tikiwiki

Protiv dr?ave i kapitalizma!

01/05/2013 [09:41]
Od: Hal 9000

Tek nakon skora?njih rezova i kapitalisti?kih ?mera ?tednje? radnici ?irom sveta sve vi?e shvataju nu?nost klasnog sukoba i samoorganizovanja ? organizovanja u direktno-demokratske borbene sindikate.

Kriza kapitalizma, koja je u poslednjih nekoliko godina postala ?normalno? stanje kapitalizma, primorala je ?ak i vladaju?u klasu u najbogatijim kapitali?kim dr?avama na organizovano rezanje radni?kih prava i socijalnih davanja. Bez obzira da li je kriza u ovom slu?aju bila uzrok ili povod, radnici su suo?eni sa masovnim otpu?tanjima, privatizacijom zdravstva i obrazovanja, i mnogim drugim manevrima vladaju?e klase. Jednostavno, u do sada najbogatijim delovima sveta radnici ostaju na ulici ? bez posla, bez stana. Plate padaju dok cene rastu. Multinacionalne kompanije sele radna mesta u siroma?nije zemlje, ucenjuju?i radnike na taj na?in i primoravaju?i ih da rade du?e i vi?e za manje plate, u zna?ajno lo?ijim uslovima rada.

Kod nas je kriza globalnog kapitalisti?kog sistema po?ela u trenutku potpunog uni?tenja industrije ? privatizacijom i prate?im mahinacijama oplja?kano je, upropa?teno i razgrabljeno ono ?to je ?itavo dru?tvo stvaralo decenijama! A danas se u bur?oaskim medijima dolazak stranih izrabljiva?a predstavlja kao veliki uspeh vlasti. Prekovremeni rad na poslu se podrazumeva i vrlo ?esto uop?te nije pla?en. Iz dana u dan oduzimaju nam se prava koja su na?i preci zadobili strahovitim naporima i neslu?enim ?rtvama. Radni?ka prava koja su sticana kroz vekovnu borbu ukidaju se skup?tinskim glasanjem, bez ikakvog otpora.

Zato je potrebno ponovo podsetiti celu javnost, ali i svakoga ponaosob, za?to se obele?ava Prvi maj ? me?unarodni dan rada. Pre skoro 130 godina stotine hiljada ljudi iza?lo je na ulice Njujorka, Detroita, Milvokija, ?ikaga i drugih ameri?kih gradova, tra?e?i osmo?asovno radno vreme. Nakon ni?im izazvane intervencije policije, na do tada mirnim demonstracijama na trgu Hejmarket u ?ikagu, do?lo je do sukoba u kome su mnogi poginuli ili povre?eni. Ameri?ka dr?ava je za incident optu?ila anarhosindikaliste, koji su bili organizatori skupa u ?ikagu, i proglasila ih krivima u montiranom politi?kom procesu. Njih ?etvorica su obe?eni, a jedan je navodno izvr?io samoubistvo u zatvoru. Uprkos ovoj brutalnoj reakciji dr?ave, radnici se nisu dali pokolebati i borba za osmo?asovno radno vreme je nastavljena i na kraju izborena. Danas nam sva ta prava ponovo ukidaju kroz nepla?eni prekovremeni rad, smanjenje plata i druge oblike izrabljivanja. U se?anje na krvave doga?aje 1886. u ?ikagu, 1. maj se od 1890. obele?ava kao Me?unarodni dan radni?ke borbe.

Kao ?to vidimo, ne tako davno je radni?ki pokret, dobro organizovan i borben, nizao pobede u borbi za bolje uslove ?ivota i rada protiv vladaju?e klase ? parazitskog dela dru?tva. ?tavi?e, radni?tvo se nije zadovoljavalo pobolj?anjima u okviru postoje?eg sistema ve? se borilo i za kompletnu dru?tvenu transformaciju, a pre svega za kolektivizaciju sredstava za proizvodnju.

U decenijama nakon Drugog svetskog rata, po?to je fa?izam pora?en, vladaju?a klasa se okrenula novoj strategiji ? kroz socijaldemokratiju i ?dr?avu blagostanja? uspeli su da kooptiraju, podele i na kraju skoro potpuno uni?te borbeni radni?ki pokret. Sindikalne birokrate i levi?arske partije uspeli su ono ?to policijsko nasilje, fa?isti?ka represija i krvavi rat nisu mogli ? da razbiju borbeno organizovanje radni?tva. Zato je proleterijat sada?nju krizu do?ekao jo? nespremniji od vladaju?e klase. Tek nakon skora?njih rezova i kapitalisti?kih ?mera ?tednje? radnici ?irom sveta sve vi?e shvataju nu?nost klasnog sukoba i samoorganizovanja ? organizovanja u direktno-demokratske borbene sindikate. Nedavna de?avanja ?irom Evrope ? od Gr?ke i ?panije do nedavnih previranja u Sloveniji i Bugarskoj, kao i izborni porazi koalicija tzv. ?radikalne? levice (kao da ima i?eg radikalnog u skup?tinskom kalkulisanju), ukazuju na ra?anje jednog novog pokreta, koji ?e imati spremnosti, a nadamo se i snage, da se izbori sa gazdama i dr?avom, ali i sa izdajnicima radni?ke klase, odnosno sa birokratskim, korumpiranim (?utim) sindikatima, ?levim? politi?kim partijama i ostalim ?levi?arskim? ukrasima na kapitalisti?kom sistemu, koji ?ele da nas ubede da revolucija nije neophodna, ili da se do nje mo?e do?i bez ?iroke samoorganizovane klasne borbe.

Mi znamo da je organizovana klasna borba sa ciljem radni?ke revolucije i potpune transformacije dru?tva jedan od retkih dugoro?nih ciljeva za koje se zaista vredi boriti, i pozivamo sve koji dele na?e mi?ljenje da nam se pridru?e u organizovanju i borbi.

Sekretarijat Anarhosindikalisti?ke inicijative,
sekcije Me?unarodnog udru?enja radnika i radnica

[Lista ?lanaka]