Bosna na?e budu?nosti
[
Lista ?lanaka]
13/02/2014 [22:26]
Od:
Ratibor Trivunac
Pozivamo radni?tvo Srbije i ?itavog Balkana da krene putem koji je zacrtala radni?ka klasa Bosne i Hercegovine. Ovo su godine u kojima mo?emo stvoriti pretpostavke za pokret koji ?e mo?i na dostojanstven na?in da u?estvuje u borbi balkanske radni?ke klase protiv svih imperijalizama i nacionalizama, te da izbori stvaranje besklasnog i bezdr?avnog, direktno demokratskog, istinski samoupravnog dru?tva, baziranog na kolektivnom vlasni?tvu i slobodi svih.
Bosna na?e budu?nosti
Jedan od tokova raspada globalnog kapitalisti?kog sistema je zahutavaju?a socijalna pobuna na Balkanu. Ona je intenzivnije prisutna od kada je pre nekoliko godina gr?ko radni?tvo u?lo u novu fazu sukoba sa vladaju?om klasom, koju karakteri?e niz masovnih ustanaka, protesta i generalnih ?trajkova. Njih je pratila radni?ka klasa Slovenije koja je zauzela ulice, narod Turske koji je na protestima miliona u?ao u otvorene sukobe sa svojim gospodarima i radnici Bugarske i Rumunije koji su ozbiljno zapretili sistemu u svojim dr?avama. Ovih dana pobuna je eksplodirala u zoni gde su naprsnu?a sistema i njegova trulost u na?em regionu verovatno najvidljiviji ? u Bosni i Hercegovini.
Popri?te najkrvavije epizode raspada Jugoslavije, franke?tajnovska kolonijalna tvorevina sklepana da zadovolji interese imperijalisti?kih sila i nacionalisti?kih kriminalaca na terenu i u regionu, ovakva BiH je narodu garantovala samo jedno ? nastavak pusto?enja, plja?kanja i otpu?tanja radnica i radnika, bez obzira na nacionalnu pripadnost, uz svesrdnu podr?ku jarma nacionalisti?kog slepila stalno nametanog od strane imperijalista, kapitalista, tajkuna i mantija?a svih fela, i njihovih medija i drugih poslu?nika. Nije zato ?udno ?to je odgovor na decenijsku represiju i mrak u potpunosti postavljen na druge osnove, i srazmerno ?estok. Radni?tvo Bosne i Hercegovine je ponovo shvatilo ko mu je zapravo neprijatelj.
Spontani mirni protesti po?eli su 4. februara u Tuzli, jednom od velikih industrijskih centara biv?e Jugoslavije, koji je u poslednjih desetak godina u procesima kriminalnih plja?ka?kih privatizacija ostao bez svojih najve?ih firmi, sa ?isto socijalnim zahtevima, protiv bede i nezaposlenosti, protiv plja?ke i privatizacije. Vrlo brzo protesti su se, usled policijske brutalnosti i osionog stava vlasti, omasovili, pro?irili kroz BiH i pretvorili u otvoreni fizi?ki sukob sa za?titnicima ovog i ovakvog sistema. Prevareni i oplja?kani radnici, i njihova deca bez budu?nosti u ovakom dru?tvu, ustali su u preko dvadeset gradova, sukobiv?i se policijom, spaliv?i nekoliko upravnih zgrada ? simbola njihove bede, ?ak uspev?i u jednom trenutku da zarobe gradona?elnika Br?kog. U ovih nekoliko dana, osnove sistema su ba?ene na kolena, ?to je ?ak dovelo do toga da je austrijski kolonijalni upravnik Bosne, Valentin Incko, javno po?eo da najavljuje intervenciju NATO-a kako bi se sistem doveo u funkcionalno stanje. Kao organski nastavak protesta u vi?e gradova u BiH su formirani gradski plenumi, direktno-demokratske strukture odlu?ivanja. ?injenica da su zgrade suvi?e male da bi primile sve one koji ?ele da u?estvuju u ovim samoupravnim procedurama dono?enja odluka pokazuje demokratski karakter i slobodarske domete ovih protesta.
Bur?oaski mediji su dali sve od sebe da prisko?e u pomo? svojim poslodavcima. La?ne vesti, spinovanja neproverenih i la?nih informacija o navodnom naoru?avanju demonstranata kako bi se napala Republiku Srpska, ,,informacije? o ovima ili onima koji stoje iza demonstranata, pra?ene su brutalnom represijom na ulicama, sa stotinama uhap?enih, nebrojenim demonstrantima koji su premla?ivani i zastra?ivani. Jedan deo demonstranata je oslobo?en nakon masovnih pritisaka i nastavka demonstracija koje su njihovo osloba?anje postavile kao jedan od bitnih zahteva, no informacije sa terena govore da su hap?enja aktivnih radnika u toku i dalje, te da je predupre?ivanje daljih protesta ono na ?emu su anga?ovane sve sistemske snage u toj zemlji.
Kriminalci-politi?ari u regionu su u panici. Hrvatski premijer je odmah posetio Mostar, jedan od gradova na koje su se protesti pro?irili, a Milorad Dodik je odr?ao hitan sastanak sa Vu?i?em. Svi su imali iste poruke ? treba smiriti situaciju, kod ,,nas? ne postoji opasnost od ovakvih protesta, a ukoliko se oni ipak dese ? ugu?i?emo ih. Njihov strah je o?igledan, i on nam govori vi?e nego bilo ?ta drugo u kakvom je stanju sistem - koliko je malo potrebno da bi mu se skr?ile staklene noge na kojima stoji.
Stogodi?njica Prvog svetskog rata je u poslednjih nekoliko meseci jedan od naj?e??ih konteksta u kome se pominje BiH, uglavnom iz imperijalisti?ke ili nacionalisti?ke perspektive. Radni?ka klasa Bosne je uspela da na veli?anstven na?in d? svoj komentar na te interpretacije, na najbolji na?in obele?iv?i godi?njicu od ubistva feudalnog gospodara Bosne, time ?to joj je po?lo za rukom ono o ?emu su mladobosanci samo mogli da sanjaju: umesto akata individualnog terora radni?tvo je uspelo da formuli?e masovan odgovor na represiju.
Nedostatak protesta, koji postaje o?igledniji sa spla?njavanjem inicijalnog talasa, nedostatak je organizacija i pokreta koje bi mogle jasnije da artikuli?u ?elje i nadanja pobunjenih masa. Plenumi predstavljaju prvi korak u tom pravcu ? oni ?e nu?no biti zatrovani ostacima biv?ih ideologija, predlozima re?enja koja utopisti?ki pozivaju na ,,po?tene politi?are?, ,,eksperte? itd, no, ti mali prekidi klasne osve??enosti ne treba da nas demorali?u ? iz tih zborova je mogu?e stvoriti pokret koji ?e plenuma?ke principe rada i delovanja preneti na sve segmente dru?tva. Stvaranje plenuma-zborova radnih ljudi u firmama, industrijama, pre svega infrastrukturnim, elektrodistribuciji, vodovodu, telekomunikacijama, a zatim i svim ostalim, predstavlja?e dalje korake u preuzimanju svojih ?ivota u svoje ruke od strane radnika, i postavljanje temelja novog, boljeg i slobodnijeg dru?tva. Stvaranje organizacija koje ?e koordinirati preuzimanje konaca upravljanja iz ruku vladara, te organizovati disciplinovanu i planiranu borbu protiv represivnih aparata sistema jeste me?u prvim zadacima bosanskih revolucionara.
Pozivamo radni?tvo Srbije i ?itavog Balkana da krene putem koji je zacrtala radni?ka klasa Bosne i Hercegovine. Ovo su godine u kojima mo?emo stvoriti pretpostavke za pokret koji ?e mo?i na dostojanstven na?in da u?estvuje u borbi balkanske radni?ke klase protiv svih imperijalizama i nacionalizama, te da izbori stvaranje besklasnog i bezdr?avnog, direktno demokratskog, istinski samoupravnog dru?tva, baziranog na kolektivnom vlasni?tvu i slobodi svih.
Generalni sekretarijat Anarhosindikalisti?ke inicijative
sekcije Me?unarodnog udru?enja radnika i radnica
[
Lista ?lanaka]
