Tikiwiki

Sto godina od Atentata

16/06/2014 [04:18]
Od: Ratibor Trivunac

?Svake no?i sam snivao da sam anarhista, da se rvem s policajcima.?
Gavrilo Princip, pripadnik Mlade Bosne o vremenu uo?i atentata u Sarajevu

Sto godina od Atentata

?Svake no?i sam snivao da sam anarhista, da se rvem s policajcima.? (1)
Gavrilo Princip, pripadnik Mlade Bosne o vremenu uo?i atentata u Sarajevu

?ivimo u doba nasrtaja vladaju?e klase na svim frontovima, pa je lako detektovati tendencije ka kriminalnim poku?ajima reinterpretacije istorijskih doga?aja, te revizije istorije u skladu sa dnevnopoliti?kim potrebama bur?oazije. Godi?njice, i druga prigodna obele?avanja istorijskih doga?aja, prilika su kada se na najjasniji na?in mo?e videti ta mra?na tendencija sistema ? to su situacije u kojima se ideologija vladaju?e klase kristalizuje. Obele?avanje sto godina od atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda, naslednika austrougarskog prestola, i, ubrzo nakon toga, otpo?injanje Prvog svetskog rata, u tom su smislu veoma re?it primer.

Bez razumevanja istorijskog konteksta nije mogu?e razumeti doga?aje od pre sto godina, kao ?to to razumevanje u slu?aju atentata na Ferdinanda nije mogu?e bez shvatanja jugoslovenskog karaktera tog konteksta. Gre?ka koju je potrebno najstro?e izbegavati, ukoliko se ?eli nau?no pristupiti analizi istorijskih doga?aja, jeste transponovanje sopstvenih stavova i vrednosti u doga?aje iz istorije, te poku?avanje nasilnog izvla?enja paralela sa doga?ajima iz savremenosti. Na?alost, danas smo svedoci upravo takvih procesa, za?injenih velikom koli?inom neistinitih i neproverenih informacija, dnevnopoliti?kim ?ongliranjima istorijskim ?injenicama, poku?ajima rekuperacije revolucionarnih stavova atentatora i stavljenjem istih u kontekst srpskog nacionalizma od strane re?ima u Srbiji, ali i rasisti?kim stavovima nekih zapadnoevropskih intelektualaca i institucija, te bizarnim poku?ajima uspostavljanja nepostoje?ih veza sa doga?anjima u nedavnim ratovima na Balkanu. Treba biti svestan da je nacionalizam u tom periodu, kao nov fenomen, bio amorfan, te su nacionalne, konfesionalne i politi?ke ideje, koje bi na racionalnom nivou trebale biti suprotstavljene - koegzistirale, i tek u trenucima kada bi razli?ite naklonosti dolazile u neposredan me?usobni sukob pojavio bi se u svesti populacije problem izbora izme?u njih. (2) To va?i i za pokret jugoslovenske revolucionarne i nacionalne omladine do 1914. godine. Nesumnjivo ona je pre svega opredeljena za ujedinjenje Ju?nih Slovena, a i ideje socijalne pravde, federalizma, antiklerikalizma, antiparlamentarizma i anarhizma igrale su tako?e primetnu ulogu u formiranju svesti tih mladih generacija u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, koje su se tada nalazile pod vla??u Austrougarske monarhije.

?Duh kojim su se ti dje?aci opajali bila je fanati?na borbena mr?nja protiv autoriteta i tiranije ? u ?koli, obitelji, na ulici, i protiv svake vlasti. Za omladinu je to bio smisao politike.? (3) pi?e Josip Horvat, istori?ar i savremenik de?avanja, opisuju?i atmosferu koja je u to vreme vladala me?u pobunjenom omladinom u Zagrebu. Poku?aj razbijanja protestnog ?a?kog skupa (skup?tine) odr?anog zbog uvo?enja otvorene tiranije od strane Austrougarske, 1. februara 1912. doveo je do ranjavanja petnaest studenata. Kao rezultat toga: ?Ra?trkana je omladina ?itavo ve?e demonstrirala po gradu, kamenjem i ??abicama? napadala konji?ku policiju. Okr?aji su potrajali ?itavu no?. Sutradan je progla?en ?trajk. Studenti su provalili u sveu?ili?nu zgradu, zabarikadirali se, na pro?elju izvjesili crnu zastavu, zavjeriv?i se da ne?e napustiti zgradu dok im ne bude pru?ena zadovolj?tina, a na silu ?e se oduprijeti silom.? (4)

U Sloveniji, mladi jugoslovenski antiimperijalisti ? ?aci i studenti - okupljeni su u dru?tvo Preporod koje izdaje novine istog naziva tokom 1912. i 1913. godine. Suprotstavljeni su strana?kom politikanstvu i parlamentarnoj borbi. Odr?avaju kontakte sa revolucionarnom jugoslovenskom omladinom u svim delovima Austrougarske, uklju?uju?i i pripadnike Mlade Bosne. Preporodovci, u sklopu sli?nih pokreta na drugim ju?noslovenskim prostorima u Austrougarskoj, marta 1914. godine organizuju masovni ?a?ki ?trajk. Nakon atentata na Ferdinanda veliki broj pripadnika Proporoda biva uhap?en od strane Austrijske vlasti i optu?en na veleizdajni?kom procesu u decembru 1914. godine. (5)

Bosna i Hercegovina se nalazila u najgoroj poziciji od svih ju?noslovenskih zemalja pod austrougarskom vla??u, budu?i da je zlo?ina?ki re?im Tamnice naroda, sa namerom politi?kog pridobijanja muslimanske vladaju?e kaste, uz proboj kapitalizma, zadr?ao na snazi i feudalne odnose. (6) Tu je stasavala generacija ?iji je imaginarij izgra?en na mitu o Bogdanu ?eraji?u, velikom po?tovaocu Petra Kropotkina, neuspe?nom atentatoru na generala Marijana Vare?anina, guvernera Bosne i Hercegovine na koga je ?eraji? pucao u junu 1910. godine. ?Poslednjim metkom ubio je sebe, dok je general ostao nepovre?en. Policija je sa ?eraji?evog le?a otkinula glavu i zadr?ala je u policijskoj zbirci kao specimen (uzorak) glave anarhiste, a trup je tajno sahranila. Omladina je prona?la njegov grob, pose?ivala ga, kitila cve?em i na njemu se zaklinjala da ?e raditi na ostvarivanju ideala slobode. Ovaj kult ?eraji?a prvi je zapo?eo Vladimir Ga?inovi?. (7) Drugi omladinac - Luka Juki? - pucao je na bana Cuvaja (8) u Zagrebu juna 1912, ali bez uspeha. Juki? je osu?en na do?ivotnu robiju, koju je izdr?avao do propasti Austrougarske. Sa njime je osu?en na pet godina robije i August Cesarec (1893-1941), knji?evnik i budu?i urednik levi?arskih ?asopisa (?Plamen?, 1919).? (9)

Mladobosanac Danilo Ili?, ozna?en kao jedan od vode?ih inspiratora i organizatora atentata, i kao takav osu?en na smrt i ubijen u februaru 1915. godine, do atentata se intenzivno bavio prevo?enjem i izdavanjem revolucionarne, socijalisti?ke i anarhisti?ke literature. Pa je tako kao prvu knjigu u svojoj Biblioteci Oslobo?enje, u Sarajevu 1913. godine ?tampao Parisku komunu i ideju dr?ave od Mihaila Bakunjina, a odmah zatim, kao drugi naslov u ediciji iste godine i La? parlamentarizma od Pijera Ramija. (10)

Samo je slu?aj zaslu?an ?to Nedeljko ?abrinovi?, uz Gavrila Principa glavni organizator atentata, nije u?ao u istoriju kao tiranoubica ? bomba koju je bacio na kola u kojima se nalazio Ferdinand, samo nekoliko trenutaka pre hitaca iz Principovog revolvera, odbila se i esplodirala sa zaka?njenjem. Nedeljko je bio slovoslaga? anarhosindikalisti?kog lista ?Komuna? koji je u to vreme ?tampan u Beogradu, i na su?enju se nedvosmisleno izjasnio kao anarhista, govore?i o svojim vezama sa anarhistima i anarhosindikalistima u regionu, i daju?i genezu svojih stavova od nacionalizma, preko socijalizma do anarhizma. (11)

?esto se spekuli?e o ulozi u atentatu jedne zakasnele macinijevske figure, srpskog pukovnika Dragomira Dimitrijevi?a - Apisa, i njegove karbonarske organizacije Ujedinjenje ili smrt, poznatije pod popularnim nazivom Crna ruka. (12) Osim nekoliko posrednih dokaza o kontaktima nekih ljudi iz njegovog okru?enja sa mladobosancima, ne postoje nikakvi dokazi koji mogu potkrepiti tezu o njemu kao inspiratoru i organizatoru atentata. Naprotiv, mno?tvo materijalnih dokaza i svedo?enja savremenika, pokazuju da je atentat bio delo mladih idealista koji, u uslovima odsustva mogu?nosti kolektivnog otpora represiji, u tradiciji anarhisti?ke propagande delom, pribegavaju tiranoubistvu kao izrazu te?nji Ju?nih Slovena za slobodom. Sa druge strane, ?ak je i sam pravosudni sistem austrijske vladaju?e klase na?ao da nije mogu?e dokazati direktnu ume?anost dr?avnog aparata Srbije u organizovanje atentata. Dapa?e, postoje tragovi koji pokazuju da srpska vladaju?a garnitura nije bila upoznata sa detaljima atentata, ali da je, o?ekuju?i sli?an potez, upozoravala Austrougarsku na takvu mogu?nost. (13) Stoga su krajnje neprimereni poku?aji uspostavljanja teze o delovanju mladobosanaca kao izvr?ilaca dr?avne politike Srbije.

Prvi svetski rat je bio unutarimperijalisti?ki sukob, klanica naroda, koji je odneo gotovo ?etrdeset miliona ?ivota. On je posledica odnosa koji dominiraju u sistemu pod kojim tavorimo, a krivicu za njegovo izbijanje, na ?tetu ?itavog ?ove?anstva, nose sve vladaju?e kamarile dr?ava tada?nje Evrope. Kao ?to je obi?aj, zvani?nu istoriju pi?u pobednici, i u tom smislu nije ?udo da su Gavrilo Princip i drugovi, ?itava ta generacija pobunjene jugoslovenske omladine, od strane re?imskih intelektualnih pasa stavljeni na stub srama i optu?eni za izazivanje Prvog svetskog rata. To je tako jer su, samo trenutno, ideje te generacije ? o jedinstvu i slobodi ? pora?ene, i jer istoriju danas interpretiraju protivnici tih vrednosti. Du?nost je slobodarskog pokreta, ?iji su neki od prvaka tokom Prvog rata napravili ozbiljnu gre?ku Manifestom ?esnaestorice u prilog savezni?ke pobede u ratu, da ne ponovi gre?ke svojih prethodnika, da zauzme ?vrst antimilitaristi?ki i antiimperijalisti?ki stav, i da d? svoj doprinos u o?uvanju se?anja na istinu i uspomene na jednu generaciju kojoj nikada nisu dozvolili da se oslobodi do kraja.

Ratibor Trivunac

(1) Iz publikacije Martina Papenhajma Ispovesti Gavrila Principa (Martin Pappenheim: Gavrilo Princips Bekenntnisse , Wien, R. Lechner & Sohn, 1926) u kojoj su zabele?eni razgovori ovog zatvorskog psihijatra sa Gavrilom Principom tokom 1916. godine u Terezijen?tatu, tvr?avi-logoru koja je kori??ena kao politi?ki zatvor.

(2) Videti u Erik Hobsbaum: Nacije i nacionalizam od 1780 ? Program, mit, stvarnost , Filip Vi?nji?, Beograd, 1996.

(3) Josip Horvat: Pobuna omladine 1911 ? 1914 , SKD Prosvjeta, Gordogan, Zagreb, 2006.

(4) Ibidem

(5) O Preporodu vi?e u Ivan Janez Kolar: Preporodovci 1912 ? 1914 , Tiskarna A. Slatnar, Kamnik, 1930. i Adolf Ponikvar: Preporodovci proti Avstriji , Borec, Ljubljana, 1970.

(6) Vidi vi?e u Veselin Masle?a: Mlada Bosna , Centar za liberterske studije, Beograd, 2013.

(7) Vladimir Ga?inovi? (1890 - 1917), ?esto se navodi kao za?etnik i ideolog Mlade Bosne.

(8) Slavko Cuvaj od Ivanjske (1851 - 1931), hrvatski ban i komesar Austrougarske monarhije.

(9) Trivo In?i?: Kratka istorija anarhisti?kih ideja na tlu jugoslovenskih zemalja.

(10) Oba teksta, zajedno sa jo? nekim Ili?evim prevodima i autorskim napisima, mogu?e je na?i u: Spomenica Danila Ili?a , Izdanje drugova i prijatelja Danila Ili?a, Sarajevo, 1922. godine.

(11) O tome konsultovati Vojislav Bogi?evi?: Sarajevski atentat - Stenogram Glavne rasprave protiv Gavrila Principa i drugova , Dr?avni arhiv NR BIH, Sarajevo, 1954. Generalno veoma koristan izvor informacija o stavovima mladobosanaca.

(12) Mno?tvo relevantnih informacija o Dragutinu Dimitrijevi?u i Crnoj ruci se mogu na?i u delu koje se posebno bavi na?inom na koji su Apis i neki od njegovih drugovi skon?ali - optu?eni za poku?aj ubistva srpskog regenta Aleksandra Kara?or?evi?a, osu?eni na smrt i streljani 1917. godine, nakon presude na name?tenom sudskom procesu u Solunu: Borivoje Ne?kovi?: Istina o Solunskom procesu , Narodna knjiga, Beograd, 1953.

(13) O tome vidi u knjizi Istra?nog sudije u procesu sarajevskim atentatorima Lea Pfefera (Pfeffer), Leo Pfefer: Istraga u Sarajevskom atentatu , Nova Evropa, Zagreb, 1938.

[Lista ?lanaka]