Tikiwiki

Protiv BusPlus-a! Za besplatan javni prevoz!

24/09/2014 [18:12]
Od: Overlord of ASI

Pozivamo stanovnike na organizovani otpor privatizaciji javnog prevoza u Beogradu. Jedino organizovanjem na ?irem nivou, stanovnici Beograda mogu da se izbore protiv neoliberalne politike privatizovanja javnih dobara i jasno poka?u potrebu za besplatnim javnim prevozom, va?nim elementom za ostvarivanje prava na slobodno kretanje.

Pozivamo stanovnike na organizovani otpor privatizaciji javnog prevoza u Beogradu. Jedino organizovanjem na ?irem nivou, stanovnici Beograda mogu da se izbore protiv neoliberalne politike privatizovanja javnih dobara i jasno poka?u potrebu za besplatnim javnim prevozom, va?nim elementom za ostvarivanje prava na slobodno kretanje.

Tokom prethodnog perioda beogradske vlasti su, donose?i novi i izmenjeni Pravilnik o tarifnom sistemu u javnom gradskom prevozu i izmenama Odluke o javnom linijskom prevozu, nastavile proces privatizacije javnog prevoza u Beogradu. Uvode?i drasti?ne kazne, omogu?avaju?i da jedna privatna firma vr?i bahatu kontrolu gra?ana, smanjuju?i broj vozila u cilju dresiranja populacije, i nadovezuju?i se na op?tu se?u javnih davanja, posebno za najugro?enije, gradska i dr?avna vlast, koju dr?i partija koja je u sklopu svoje predizborne kampanje gromoglasno najavljivala ukidanje Bus plus sistema, postavljaju temelje budu?eg privatnog gradskog prevoza, ?to ?e imati dalekose?ne posledice po uslove ?ivota gra?ana Beograda.

Kao ?to i prili?i dr?avi na periferiji kapitalizma, privatna firma Apex Solution Technology je, sa samo jednim zaposlenim i osniva?kim kapitalom od 500 evra, na name?tenom tenderu dobila na poklon od uprave grada najprofitabilniji sektor gradskog prevoza ? naplatu ? i za taj posao ?e dobijati blizu 10 posto ukupnog prihoda od prodaje karata! Ovaj potez dr?ave ne treba da nas ?udi, jer je u pitanju oprobani metod neoliberalnih ,,stru?njaka?, kojim se javna dobra prvo uni?te nedovoljnim finansiranjem, a zatim se privatni kapital uvla?i kao navodni spasilac, privatizuju?i najprofitabilnije delove uni?tenih preduze?a i omogu?avaju?i potpunu privatizaciju i poja?ano plja?kanje radnika i stanovni?tva. Ve? sada se vide efekti ove saradnje privatnika i dr?ave, kroz poku?aje nelegalnog promovisanja kontrolora privatne firme u status slu?benih lica, koja imaju prava da izri?u prekr?ajne kazne i vr?e iznude, dok se radnici GSP-a, uposleni kao voza?i, dvostruko eksploati?u budu?i da su pretvoreni u priru?ne prodavce karata, a imamo informacije da mnogi od njih uz svoj osnovni posao moraju da rade i na kontroli karata. Represija se ogleda i u konstantnom zastra?ivanju stanovni?tva, najavama novih vidova pritisaka, uvo?enju kamera za nadzor u sva vozila, prinudnih naplata kazni i infantilizaciji populacije kojoj se dele ?okoladice kao nagrada za poslu?nost.

Kapitalizam je odavno globalan sistem, te su stoga iskustva radnika ?irom sveta koji se susre?u sa sli?nim problemima od velike vrednosti. Po?ev?i od kraja 2012. godine ?irom Brazila odr?avaju se masovne demonstracije, u kojima je do sada u?estvovalo preko dva miliona ljudi, koje su pokrenute od strane pokreta za besplatan javni prevoz i koje su otvorile mnoga druga socijalna pitanja i veoma brzo prerasle u op?tenarodni revolt protiv ?itavog sistema eksploatacije. Nama bli?i primer izliva narodnog gneva protiv represije desio se u Bosni i Hercegovini po?etkom ove godine, ?to je sve regionalne kompradorske bur?oazije stavilo u stanje pripravnosti i poja?alo represiju na svim nivoima.

Razlika izme?u protesta u Brazilu i Bosni je ta ?to je Brazil dr?ava u kojoj postoji mno?tvo organizovanih socijalnih pokreta, koji su poneli teret organizovanja protesta koji, nakon vi?e od dve godine, i dalje traju i uspevaju da izbore odre?ene pobede. Sa druge strane, protesti u Bosni su zavr?eni veoma brzo nakon nereda i, zbog odsustva organizovanog pokreta koji bi artikulisao opravdani gnev u pravcu direktne akcije i neposredne demokratije, lako kanalisani u sistemskom, bezopasnom pravcu, od strane politi?kih partija i nevladinog sektora. Stoga je klju?no ne dozvoliti da se otpor privatizaciji javnog prevoza zavr?i na izolovanim izlivima gneva pojedinaca i manjih grupa, i kao primarno se postavlja organizovanje ?irokog direktno-demokratskog pokreta za besplatan javni prevoz.

Beogradska lokalna grupa Anarhosindikalisti?ke inicijative,
sekcije Me?unarodnog udru?enja radnika i radnica

[Lista ?lanaka]