Tikiwiki

Povodom gr?kog referenduma, izostanka vra?anja duga i izlaska iz EMU

04/07/2015 [19:16]
Od: Overlord of ASI

Pismo anarhiste Nikosa Maziotisa, pripadnika urbano-gerilske grupe Revolucionarna borba, koga gr?ka dr?ava trenutno dr?i zarobljenog, sude?i mu zbog aktivnosti RB.

Sirizina vlada je u stanju raspada. Gr?ki izostanak vra?anja tran?e duga i njen izlazak iz Evrozone, po izboru poverilaca, proces je koji je po?eo 2010. godine i trenutno ozna?ava po?etak kraja Sirizine vlade. Implementacija memoranduma iz 2010. je bila jedna faza u procesu postepenog bankrota koji je nadnacionalna ekonomska elita izabrala kako bi osigurala odr?ivost evra i odsekla jednu ?lanicu, koja je zbog du?ni?ke krize postala gangrenozna, i koja se stoga mora odstraniti. U su?tini, bankrot Gr?ke je oduvek, od strane nadnacionalne ekonomske elite, bio posmatran kao preduslov za njen spas, ?ak i bez kr?enja obaveza dr?ave prema poveriocima, ne?to ?to je osigurano ulaskom dr?ave u nadle?nost MMF-a, ECB-a i Evropske komisije. Od 2009. Gr?ka je ve? bila bankrotirana dr?ava i to je ne?to ?to je bilo poznato i tada?njoj vladi Jorgosa Papandreua, kao i Evropskoj uniji. Nadnacionalna ekonomska elita je od 2010. upra?njavala taktiku postepenog bankrota Gr?ke kako bi sa?uvala interese poverilaca, tada?njih vlasnika gr?kih obveznica, francuskih, nema?kih, britanskih i ameri?kih banaka.

Pismo anarhiste Nikosa Maziotisa, pripadnika urbano-gerilske grupe Revolucionarna borba, koga gr?ka dr?ava trenutno dr?i zarobljenog, sude?i mu zbog aktivnosti RB.

Sirizina vlada je u stanju raspada. Gr?ki izostanak vra?anja tran?e duga i njen izlazak iz Evrozone, po izboru poverilaca, proces je koji je po?eo 2010. godine i trenutno ozna?ava po?etak kraja Sirizine vlade. Implementacija memoranduma iz 2010. je bila jedna faza u procesu postepenog bankrota koji je nadnacionalna ekonomska elita izabrala kako bi osigurala odr?ivost evra i odsekla jednu ?lanicu, koja je zbog du?ni?ke krize postala gangrenozna, i koja se stoga mora odstraniti. U su?tini, bankrot Gr?ke je oduvek, od strane nadnacionalne ekonomske elite, bio posmatran kao preduslov za njen spas, ?ak i bez kr?enja obaveza dr?ave prema poveriocima, ne?to ?to je osigurano ulaskom dr?ave u nadle?nost MMF-a, ECB-a i Evropske komisije. Od 2009. Gr?ka je ve? bila bankrotirana dr?ava i to je ne?to ?to je bilo poznato i tada?njoj vladi Jorgosa Papandreua, kao i Evropskoj uniji. Nadnacionalna ekonomska elita je od 2010. upra?njavala taktiku postepenog bankrota Gr?ke kako bi sa?uvala interese poverilaca, tada?njih vlasnika gr?kih obveznica, francuskih, nema?kih, britanskih i ameri?kih banaka.

Prvi cilj memoranduma je bio da spre?i jednostranu suspenziju isplata duga od strane du?nika. Na toj osnovi, sva sredstva u vlasni?tvu gr?ke dr?ave su zamrznuta kako bi se osigurala isplata duga.

Osim toga, dug je preme?ten iz gr?kog u anglo-saksonski pravni okvir, spre?avaju?i konverziju duga iz evra u bilo koju drugu manje vrednu nacionalnu valutu. Gr?ka dr?ava se odrekla suverenosti nad svojim sredstvima, ?ije je upravljanje preba?eno pod jurisdikciju poverilaca. Odobravanjem prethodnog zajma od 110 milijardi evra i menjanjem starog duga novim, drugi cilj memoranduma je postao isplata tada?njim vlasnicima gr?kih obveznica i transfer duga na me?unarodne organizacije, MMF, ECB i dr?ave ?lanice Evropske unije. Sa ovim procesom produ?avanja gr?ke krize, vlasnici gr?kih obveznica koji su u pogledu investicionih vrednosti imali u svom posedu beskorisne obveznice, uspeli da ih se otarase sa najmanjim mogu?im gubitkom.

Ovaj proces je nastavljen restruktuiranjem duga investiranjem privatnog sektora, koje se desilo u martu 2012. godine. U njemu su veliki pobednici bile strane banke, dok su veliki gubitnici bile gr?ke banke, gr?ki fondovi socijalnog osiguranja i mali akcionari.

Paralelno sa ovim, nadnacionalna ekonomska i politi?ka elita su pretvorile zemlju u ru?evine i koriste?i dilemu ?mere ?tednje ili bankrot i katastrofa? tokom pet godina su lansirale politiku socijalnog genocida i eutanazije delova populacije, dovode?i do smrti i siroma?tva, gladi i bede.

Kona?ni cilj poverilaca je da stvore dvodelnu Evropsku uniju, sa mo?nim dr?avama sa jedne i slabim, du?ni?kim dr?avama sa druge strane.

Kao ?to smo pisali, kao zarobljeni pripadnici Revolucionarne borbe u decembru 2010. u na?em tekstu ?Hajde da u Gr?koj napravimo po?etak globalne socijalne revolucije?: ?Na? izlazak iz EMU-a (Ekonomska i monetarna unija EU) se podrazumeva kako bi se osigurao opstanak evra. Me?utim, kako se kriza produbljuje, jedna evropska zemlja za drugom ?e u skoroj budu?nosti do?iveti finansijski kolaps, ne?e samo EMU biti te?ko da opstane, ve? i samoj Evropskoj uniji. Najoptimisti?niji scenario za budu?nost Unije je stvaranje formacije koju ?e voditi velike, bogate dr?ave dok ?e bankrotirane, siroma?ne dr?ave evropske periferije biti pretvorene u protektorate koji ?e svoju ekonomsku i politi?ku nezavisnost u potpunosti prepustiti vode?im evropskim silama. Ovo re?enje se promovi?e u Evropskoj uniji kroz stvaranje mehanizma kontrolisanog bankrota.?

Gotovo pet godina kasnije ovaj proces se uobli?ava kroz nemogu?nost Gr?ke da vrati kredite i njenim izlaskom iz EMU-a. Kroz proces kontrolisanog bankrota Gr?ka je postala prva dr?ava koja je inaugurisala po?etak dvoslojne Evropske unije. Sve gr?ke vlade, od 2010. do danas, savesno su slu?ile sprovo?enju ovog procesa.

Sirizina vlada se uru?ava mnogo br?e nego njene prethodnice, vlade Samarasa i Papandreua. Uprkos ?injenici da su se za samo pet meseci odrekli plana zbog kog su izabrani, ?injenici da su prihvatili otplatu duga i potpisali produ?enje postoje?eg memoranduma, uprkos tome ?to su pogazili mnoge od svojih ?crvenih linija? u pregovorima u cilju potpisivanja novog sporazuma sa poveriocima ? sporazuma za koji su i sami priznali da je mnogo o?triji nego mere koje je predlo?io (biv?i ministar finansija) Harduvelis ? poverioci su ipak odlu?ili da Gr?ka bankrotira i iza?e iz EMU-a, naravno sa netaknutim du?ni?kim obavezama. Za pet meseci vlasti, Siriza je pokazala koliko je njihov program nesprovodiv, koliko su njihove kejnzijanske reforme neprimenjive u uslovima globalizovanog neoliberalnog okru?enja u okviru Evropske unije, koliko je protivre?no bilo prihvatiti otplatu duga i u isto vreme pove?avati minimalnu platu, pristati na privatizacije i zahtevati da dr?ava bude zastupljena u privatizovanim preduze?ima, tra?iti finansiranje od poverilaca i u isto vreme odbijati primenu uslova sporazuma o kreditu na ?iji produ?etak su sami pristali 20. februara 2015, ulaziti u te?ke pregovore i u isto vreme prelaziti preko ?crvenih linija?, pristaju?i na mere iz memoranduma i indirektno, preko novih poreza i pove?anja PDV-a, na dalja smanjenja prihoda ljudi i pove?anje otpu?tanja i nezaposlenosti; mislili su da ucenjuju poverioce pretnjom da ne?e pla?ati rate duga, a 20. februara su pristali da potpi?u da ne?e biti jednostranog otkaza pla?anja i da ?e sredstva u vlasni?tvu gr?ke dr?ave biti zamrznuta i prodata u slu?aju nepla?anja.

Jasno je da su poverioci sve vreme smatrali da je Sirizina vlada nepouzdan partner i administrator gr?ke krize. Petojulski referendum o kom je vlada odlu?ila, o prihvatanju ili odbijanju predloga poverilaca, je ni?ta drugo nego medijski menad?ment njenog politi?kog brodoloma, pra?en teorijama zavere i sumnjama u politi?ki pu? i ?novu julianu? (misli se na doga?aje od jula 1965) usmerenu na njeno svrgavanje.

Ali, u stvarnosti, Sirizina vlada pada pod te?inom sopstvenih protivre?nosti i sopstvenih ?orsokaka. Referendum nema nikakvog materijalnog zna?aja jer pet dana pre glasanja, 30. juna, program ?tednje isti?e i zemlja ulazi u stanje nelikvidnosti, tako da ne?e biti nikakvih novih pregovora ili predloga za sporazum sa poveriocima. Pored toga, ishod referenduma, kakav god da bude, ne?e imati nikakvog uticaja na bankrot zemlje i njen izlazak iz EMU ? obe stvari su neizbe?ne ? niti ?e spre?iti kona?ni kolaps vlade.

U slu?aju da na referendumu pobedi opcija ?DA?, pad vlade ?e biti mnogo br?i, imaju?i u vidu da je pitanje formulisano u korist negativnog odgovora.

Ukoliko ve?ina koja ?e u?estvovati na referendumu izabere ?NE?, mogu?e je da ?e vlada dobiti malo vremena, ali ona je potpuno nesposobna i nepripremljena da se izbori sa posledicama bankrota i izlaskom iz EMU, tako da ?e pre ili kasnije uslediti pad.

Nevezano za ishod, referendum je varljiv, jer ono ?to je zapravo u pitanju je dilema evro ili drahma, i niti jedna opcija ne obezbe?uje re?enje za probleme naroda.

Kao ?to smo rekli kao Revolucionarna borba, izlazak Gr?ke iz EMU, i usvajanje drahme u okvirima Evropske unije, ostavlja problem duga netaknut, i ne poni?tava obaveze iz memoranduma. Po?to uslovi memoranduma zabranjuju konverziju duga iz evra u bilo koju drugu potcenjenu nacionalnu valutu, uvo?enje drahme ne samo da ne bi smanjilo dug, ve? bi ga pove?alo.

Tako?e, uvo?enje potcenjene drahme bi vodilo u dalju smanjenje kupovne mo?i radnika, a time i do pada ?ivotnog standarda, ?to bi dalje pove?alo bedu i siroma?tvo. Dakle, samo pitanje valute ne re?ava problem. Oni koji misle da je izlazak iz EMU u okvirima Evropske unije radikalno re?enje, u?asno gre?e. Trenutno, gr?ki izlazak iz Evrozone tra?i sami poverioci, ?ele?i da zemlju pretvore u protektorat u okviru EU, kako bi se mogla lak?e rasprodati i tako isplatila dugove.

Jedino akcijama odozdo, jedino akcija revolucionarnog pokreta koja ?e zbaciti kapital i dr?avu, ?e obrisati dug, i??upati zemlju iz EU, NATO i tr?i?ne ekonomije, i dati radikalno re?enje. Reorganizaciju dru?tva na temeljima slobodarskog komunizma, zasnovanog na konfederaciji zajednica, radni?kih saveta i narodnih skup?tina. Upravo sada, politi?ki bankrot Sirize, finansijski bankrot dr?ave i izlazak iz EMU ? sa posledicama koje su nepoznate ?ak i samim kreditorima ? otvori?e niz mogu?nosti za revolucionarne snage, unapre?uju?i izglede za preokret.

Apstencija na referendumu!

Ne dilemi izme?u evra i drahme!

Jedino re?enje je socijalna revolucija i narou?ani narod!

Nikos Maziotis

Zatvor Koridalos, 28. jun 2015.

[Lista ?lanaka]