Tikiwiki

Paskvale Binaci: Za?to ne glasamo

11/04/2016 [15:45]
Od: Overlord of ASI

Prenosimo vam tekst ?Za?to ne glasamo? italijanskog anarhiste Paskvala Binacija, u kojem je na jednostavan, razumljiv i konkretan na?in obja?njena anarhisti?ka antiparlamentarna pozicija.

Za?to ne glasamo

Ve? smo nekoliko puta, ?to na na?im predavanjima, ?to u novinama i pamfletima, odgovarali i dokazivali do iznemoglosti za?to mi anarhisti ne bi trebalo da budemo ni bira?i niti zastupnici. Uprkos tome, stare predrasude kojima se ma?u o?i velikog dela radnika, ?to je podlo ume?e politikanata svih vrsta, uvek nas prisiljavaju da se branimo od napada, ponekad bezazlenih, a ponekad malodu?nih i bezna?ajnih. Na taj na?in, istra?ivanjima zavedenih ljudi spletkara, ?ele umanjivati na?u propagandu kako se izborno stado ne bi otelo njihovoj kontroli, jer im je potrebno da bi se popeli ?irokim i rasko?nim stepenicama mo?i.

Za?to ne glasamo

Ve? smo nekoliko puta, ?to na na?im predavanjima, ?to u novinama i pamfletima, odgovarali i dokazivali do iznemoglosti za?to mi anarhisti ne bi trebalo da budemo ni bira?i niti zastupnici. Uprkos tome, stare predrasude kojima se ma?u o?i velikog dela radnika, ?to je podlo ume?e politikanata svih vrsta, uvek nas prisiljavaju da se branimo od napada, ponekad bezazlenih, a ponekad malodu?nih i bezna?ajnih. Na taj na?in, istra?ivanjima zavedenih ljudi spletkara, ?ele umanjivati na?u propagandu kako se izborno stado ne bi otelo njihovoj kontroli, jer im je potrebno da bi se popeli ?irokim i rasko?nim stepenicama mo?i.

1. Bez zastupnika, bez bira?a

Ve? smo nekoliko puta, ?to na na?im predavanjima, ?to u novinama i pamfletima, odgovarali i dokazivali do iznemoglosti za?to mi anarhisti ne bi trebalo da budemo ni bira?i niti zastupnici. Uprkos tome, stare predrasude kojima se ma?u o?i velikog dela radnika, ?to je podlo ume?e politikanata svih vrsta, uvek nas prisiljavaju da se branimo od napada, ponekad bezazlenih, a
ponekad malodu?nih i bezna?ajnih. Na taj na?in, istra?ivanjima zavedenih ljudi spletkara, ?ele umanjivati na?u propagandu kako se izborno stado ne bi otelo njihovoj kontroli, jer im je potrebno da bi se popeli ?irokim i rasko?nim stepenicama mo?i.

Glavni razlog za?to se ti ljudi toliko trude, petljaju, korumpiraju, zastra?uju je da bi se domogli povla??enog mesta zakonodavca, na kojem vi?e ne moraju sprovoditi volju svojih bira?a, ve? mogu nametati svoju volju, koristiti resurse i delovanje naroda za svoju dobrobit i dobrobit klase kojoj pripadaju.

To je stara i o?ita istina koja se svakim danom nanovo potvr?uje. Niko ne bi stremio mo?i kada mo? ne bi omogu?avala prednosti, moralne, politi?ke i ekonomske povlastice. Dakle, mo? je sama po sebi nepravedna i pokvarena. Osim ovog osnovnog obja?njenja, koje ne mo?e proma?i ni najdobro?udnijim posmatra?ima, trebalo bi prona?i druga, jo? va?nija, i upravo ona koja nas ?ini gorljivim zagovara?ima apstinencije na parlamentarnim i lokalnim izborima.

Na? stav i razlozi zbog kojih primenjujemo takav na?in delovanja bitno se razlikuju od ostalih opcija koje prihvataju apstinenciju, bilo da su revolucionarne ili reakcionarne, kao ?to su, na primer, Macinijeve pristalice i nepopustljivi klerici. Nismo apstinenti zbog neke odluke koju smo doneli ve? pre ili zbog toga ?to vlast nije demokratska ili republikanska ili nije crkvena ili papinska, ve? je bur?ujska i monarhisti?ka, ve? zbog toga ?to se mi protivimo svakom obliku izabrane vlasti jer svaka izabrana vlast predstavlja nametanje, nasilje, nepravdu.

Smatramo da dru?tvena zla nestaju uklanjanjem uzroka koji ih stvaraju, ?to zna?i da se protivimo dr?avi, u bilo kom obliku, jer predstavlja tiranina koji visi gra?anima nad glavom, velikog parazita s hiljadu pipaka koji sve prisvaja, sve grabi bez da i?ta daje. Smatramo daprihvatanjem da drugi misle, u?e, deluju na nas, osu?ujemo same sebe na ne delovanje, odri?emo se na?e samostalnosti, a na? se pokreta?ki duh ne mo?e vi?e razvijati, ni u misaonom ni u prakti?nom smislu.

?ovek, odnosno narod je jak, sposoban da se delotvorno suo?i sa ?ivotnom borbom i stvarno uspeva da prebrodi te?ko?e na koje nailazi, zahvaljuju?i svom ose?aju za samostalnost i pokreta?kim duhom.

Suprotno tome, izborna taktika navikava ljude i narode na pasivnost, sve se svodi na izbor predstavnika, na koncentrisanje vlasti u ruke malog broja ljudi, a time se dovodi u pitanje budu?nost cele nacije. Mi anarhisti uvereni smo da je maskimalna samostalnost pojedinca, odnosno svakog ljudskog kolektiva, preko potreban uslov za brzi razvoj i rast svake vrste delovanja i uklanjanja parazitiranja nametljive i ?tetne birokratije.

?oveku se ne sme dati mogu?nost da postane gospodar drugom ?oveku; ne sme mu se pru?iti i nanovo pru?ati vlast zbog koje ?e onda svi snositi ?tetne posledice i trpeti gre?ke i nepravde koje se ?ine u ime mo?i koju smo sami odabrali. Vlast, po svojoj prirodi, mora razviti dva velika zla kako bi paralizovala ceo narod, a to su centralizacija i birokratija. Pomisliti i utvrditi
da se u Rimu moraju raspraviti, prihvatiti i davati naredbe, ure?ivati odnosi i interesi koji se odnose na kolektive koji ?ive u Milanu, Torinu, Palermu itd. je u potpunosti pogre?no.

Svi, ?ak i u najte?im uslovima, mogli su svedo?iti velikom porazu dr?ave. To ?to se uspostavlja, kako tvrde njegovi pobornici, da bi se za?titili interesi kolektiva kojima se treba upravljati, uz ?to ve?i potencijal, ?to manji utro?ak energije i skupom namera, samo je zaslu?ilo kritiku i op?te negodovanje, jer umesto da otklanja zla, ograni?ava ?tete pomo?u brzih mera, dokazalo je njegovu nemarnost i nesnosnu sporost zbog zastra?uju?e birokratske ma?inerije. Logika doga?aja dokazuje da se ne sme podupirati stvaranje institucija ?iji predstavnici predstavljaju najve?e zlo koje nam se mo?e dogoditi.

Svako mo?e uporediti delovanje dr?ave, ?iji predstavnici i izvr?itelji moraju uvek ?ekati njene naredbe i u najgorim situacijama, s izvanrednim rezultatom koji pru?a individualna i kolektivna inicijativa, i odmah ?e se uvideti istina koju mi ve? godinama ?irimo i koju zovu utopija, samo zato ?to je prevelika i jer name?e radikalne promene sada?njih uslova. Svi moraju shvatiti da narodi, umesto nepotrebne i glomazne dr?avne ma?inerije, za vlastito blagostanje treba da uni?te sve dr?ave, bilo one demokratske ili reakcionarne, kako bi ?to pre mogli uspostaviti brze odnose razmene, neposredne i promenljive, zavisne od potreba i inovacija koje se uvode u umetnostima, nauci i industriji.

Dr?ave u svim zemljama sveta samo spre?avaju individualni razvoj i uni?tavaju tu?i trud i zato se moramo boriti protiv njih, a ne pomo?i im, moraju se sru?iti, a ne promeniti.

Zato, radni?e, kada ?e oni koji streme tome da monopolizuju sve, sipati sofizme iz rukava i koristiti se slatkim re?ima koje njihove licemerne du?e mogu lako prona?i, seti se da ti ne mora? u?estvovati u stvaranju dr?ave, ti ne mora? u?estvovati u izboru ljudi koji ?e je personifikovati, ti, ako ?eli? da pobede sloboda i pravda, ne sme? biti ni zastupnik ni bira?.

2. Iluzije dru?tvenog zakonodavstva

Republikanci, socijalisti i svi oni koji imaju poverenja u dru?tveno zakonodavstvo veruju da koriste glavni argument protiv nas kada ka?u nama, kada ka?u radnicima da je potrebno da razvla??ena klasa ima u parlamentu ? toj bur?ujskoj instituciji ? svoje direktne predstavnike, svoje zastupnike koji ?e u sivilu onog okru?enja uneti glas protesta i muka siroma?nih lutalica u poljima, rudnicima i fabrikama.

?Malo nas je, govore demokratski politikanti, jer ne postoji univerzalno pravo glasa, mo?no oru?je kojeg se bur?oazija najvi?e boji. Pomozite nam da postignemo ovo pravo za sve gra?ane, sve radnike i napravi?emo veliki korak prema dru?tvenom oslobo?enju.?

Na stranu s primerima koji bi se mogli navesti o zemljama u kojima pravo glasa ima vi?e ljudi nego u Italiji; na stranu s nesigurnim rezultatima koji bi se mogli dobiti kad bi se cela bezglava gomila, poput stada ovaca, uputila na birali?ta da obavi svoju gra?ansku du?nost!!!; na stranu s moralnim razlozima spomenutim u prethodnom poglavlju, potrebno je voditi ra?una o neumornom otporu, u mnogim slu?ajevima i nasilnom, koji svaka privilegovana osoba zna
koristiti protiv onih koji joj ?ele oduzeti deo privilegija, koje su lukavo i prevarantski nametnute velikoj ve?ini proizvo?a?a.

Bilo je to vreme kada je lukavi policajac ?oliti bio u ljubavi sa generalima italijanskog socijalizma ? u trenutku sramotnog zagrljaja kog bismo svi hteli da zaboravimo i koji je ?ak izazvao i tajnu konferenciju u Bardonekiji izme?u ?olitija i budu?eg ministra Filipa Turatija ? kada su se svi hvalili uspesima dru?tvenog zakonodavstva i s 50 miliona koje su zaradili na proleterijatu u zadnjim nemirima. Stigla je surova stvarnost koja je rasipala prazne re?i, proleterski pokolji su nametnuli ?utanje politikantima ekstremne frakcije, koji su, pred op?tim ogor?enjem radnika, morali naglo raskinuti sa svojim incestoidnim ljubavima, slediti narod i izgubiti poneko bira?ko mesto na Monte?itoriju.

?ak i tada, kao i u drugim prilikama, bur?oazija, koja se ozbiljno zabrinula zbog brzine i ra?irenosti kojom je proleterijat proglasio op?ti politi?ki ?trajk, i shvataju?i koliko je za nju opasno da radnici napuste legalne puteve i po?nu sprovoditi direktnu akciju, proganjala je vo?e naroda, uperila je protiv njih sve svoje potplative novinare, provocirala kr?mare, iznajmljiva?e soba, sitnu
bur?oaziju, celu plejadu sluga institucija kako bi digli svoj malodu?ni i zaglu?uju?i glas protivradnika, jer su se usudili (na?alost!), samo na koji dan, protestvovati s malo energije protiv sastavljenih ubistava bednih gladnih ljudi, iscrpljenih ?ena i siroma?ne de?ice.

?ak i jadna bur?oazija, koja se u mirnim vremenima zadovoljava da je nazivaju liberalnom, znala je jednakom ?estinom i reakcionarnim kriterijumima osuditi velikodu?nost radnika, velikim besom vr?iti pritisak na vo?e proleterskih ?eta, protiv politikanata populisti?kih stranaka, kako bi pozvali pobunjenike na uobi?ajenu poslu?nost i slepo verovanje u dru?tveno zakonodavstvo.

Inteligentnija bur?oazija je shvatila da omogu?avanje izrabljivanoj klasi da postigne poneko slu?beno priznanje i da prihvatanje na?ela dru?tvenog zakonodavstva za nju ne predstavlja nikakvu opasnost. Ono ?ega se, u stvari, boji i od ?ega ?eli svim sredstvima da odvrati pa?nju jeste nepoverenje u metode kojima se koristi zakon; ne ?eli da se unutar radni?kog pokreta pro?iri
metoda direktne akcije, individualne akcije, ?iste revolucionarne akcije, jer jako dobro zna da bi ona obele?ila po?etak njenog kraja.

Zbog toga mi anarhisti vodimo ?estoki rat s na?im protivnicima, koji mame radnike iluzijom velike (??) dobrobiti dru?tvenog zakonodavstva. Siroma?ni, nagr?eni od umora, siroma?tva i neznanja, slu?aju ove projektante mirnih osvajanja, sve uzimaju k srcu, veruju da je dovoljno jednim ?lanom zakona omogu?iti i najmanje pobolj?anje koje ?e se ubrzo sprovesti; u?e se obo?avanju svojih zakonodavaca kao ?to su anti?ki hri??ani obo?avali svoga Hrista; u me?uvremenu vreme prolazi, a gladni i besku?nici nastavljaju biti poslu?ni strojevi za proizvodnju, rade?i i dalje za druge u nadi da ?e, zahvaljuju?i radu dru?tvenog zakonodavstva, ugledati simboli?no i opevano sunce...budu?nosti koja ?e doneti blagostanje i pravdu za sve.

Usmereni na krivu stazu, zapo?inju jalova gibanja koja ne donose, niti mogu dati ikakav prakti?ni rezultat, malo se povode za jednim, malo za drugim politikantskim smutljivcem; tra?e koji nov?i? vi?e za svoje plate; nadaju se da ?e im ovo pove?anje doneti ve?e blagostanje, dok ne shvate da se krutim zakonom plata, koji proizlazi iz aktualnog sastava politi?ke ekonomije, uti?e
na lukavo pove?anje op?tih ?ivotnih tro?kova, daje prednost eksploatatorima, dok oni ostaju jadnici li?eni nasledstva, koji bi trebalo da sve pla?aju i trpe.

Sve dok privatno vlasni?tvo ostane sna?an princip, i plata ?e predstavljati kompenzaciju za ljudski rad; sve dok finansijska na?ela budu prepu?tena posednicima bogatstva i prisvaja?ima svih proizvoda, oni ?e ostati slavni dobitnici mo?i, saveznici, ?ti?enici i nadahnu?e Dr?ave i Crkve, a radnicima ?e, uprkos prividnim popu?tanjima i pobolj?anjima, ostati samo onoliko koliko im je potrebno da ne umru od gladi. Debeli i tu?ni heroji zlata popu?taju samo kada su na to prisiljeni. Svi oni ljudi koji su u zabludi i zavaravaju druge da mogu posti?i ravnote?u kapitala i rada, ne bi mogli vi?e na?tetiti interesima siroma?nih nego ?to im ve? ?tete.

Ose?a se duboko gnu?anje gledaju?i sve ljude koji bi se ?eleli prikazati kao iskreni i vidoviti, koji bi ?eleli zaboraviti temeljna pitanja socijalnog problema i, za ljubav jednog bezvrednog odbora na lokalnim izborima ili u parlamentu, prigu?iti mladala?ku strast, ugu?iti svaki velikodu?ni podsticaj; a da bi se ose?ali prihva?enima od strane svih bira?a razli?itih politi?kih i socijalnih kategorija izgla?uju sve o?tre uglove svojih misli, i istinski se trude da budu neshvatljivi i prihvatljivi bezobli?noj masi koja ne zna misliti, niti se ?eli naprezati da shvati.

Jo? ve?e gnu?anje izazivaju oni mladi koji govore da pripadaju redovima avangardnog socijalizma, kada preuzimaju aktivnu ulogu u hibridnim su?ivotima i mu?e se u potrazi za bilo kojim kandidatom, koji bi se potrudio da da poneko sitno obe?anje i bezna?ajnu izjavu nesigurne vere. Ne, u tom slu?aju bolje je zakloniti se ?utanjem ako se ne zna ili se ne ?eli probuditi duh
uspavanih naroda. Ako oni ne ?ele biti pokreta?i goru?ih istina, ako ne ?ele biti borbeni ratnici protiv sada?njih zlih institucija i podmi?enih ljudi ili ljudi koji podmi?uju, neka bar ne u?estvuju u intrigama, neka prepuste narod samom sebi umesto da ga varaju i vuku u neka kriva re?enja koja ga udaljavaju od uznemiruju?eg socijalnog problema.

Ako vole svoj narod, ako ga ?ele obrazovati, ohrabriti i savetovati, oni treba da budu s narodom i u narodu. U tome ?e nalaziti uvek novu hrabrost i izbe?i ?e opasnost da postanu razboriti dresirani majmuni nacionalnog cirkusa.

3. ?ta ?initi?

Nakon svega izlo?enog, imam ose?aj da me sa svih strana sale?u s pitanjem: Pa ?ta nam je ?initi? Ja odgovaram jednom re?ju: revolucija.

Ta op?ta slabost koja se zao?trava kod svih radnika ? bilo da su fizi?ki radnici, negovatelji duha ili plodonosnog uma ? pro?irena je i na druge manje mo?ne i privilegovane kategorije, koje se trude, na sve mogu?e na?ine, da ih ?ivotna borba ne savlada u potpunosti. Takva, gotovo op?ta, nevolja predstavlja prva podrhtavanja tla na delovima gde se jo? uvek nije u potpunosti namestilo,
a name?tanje ?e se dogoditi nakon velikog podrhtavanja, nakon stra?nog potresa. I sama priroda nas u?i da ne mo?emo radikalno promeniti dru?tveno ? ekonomske odnose ukoliko ne preduzmemo revolucionarni ?in, krajnji ?in koji bi trebalo upotpuniti, odnosno pokrenuti revoluciju koja se ve? dogodila u na?im mislima. Sve ostalo je isprazna retorika, odnosno besramna la?.

Trenutna pobeda, re?avanje dnevnog problema, zakonsko prihvatanje prava koja drugi treba da omogu?e; ?ekanje vlastitog blagostanja u tu?em znanju, po?tenju, delovanju samo prestavlja privremenu pomo?, odlaganje, obmanu, mistifikaciju.

Revolucija nije hir, nije izopa?enost, nije pakost, nego potreba.

Svaki ?ovek mora imati mogu?nost da ?ivi na zemlji kako on ?eli, mora ose?ati potpunu slobodu u delovanju i mi?ljenju, pojedinac se ne sme nametnuti kolektivu, kao ?to se ni kolektiv ne sme nametnuti pojedincu, a to se mo?e ostvariti samo pobedom velike revolucije koja ?e nas izjedna?iti i osloboditi svih nepravdi, sveop?te bede i ropstva. Samo tada ?e po?eti da se uspostavlja prava dru?tvena ravnote?a, koja ?e omogu?iti svakom pojedincu da pro?ivljava svoj novi hrabri ?ivot, jer ?e svako biti odgojen po na?elu delovanja i slobodne inicijative.

Kako sam ve? napisao u jednom drugom delu ovog skromnog rada, same potrebe ?e regulisati aktivnosti, inicijative, proizvodnju i razmenu dobara.

Ali i revolucionari i anarhisti moraju shvatiti jednostavno da revolucija nije razbijanje jednog stakla, glupo suprotstavljanje policiji kad si pijan, ve? je stalno delovanje, koje se svesno buni protiv svih nepravdi, protiv svih sada?njih ekonomskih i politi?kih shvatanja. Potrebno je ukinuti sada?nji dru?tveni poredak, oduzeti mu njegove branioce i pomo?nike, ne smemo dopustiti da nas obuzme ni moralno ni ekonomski, ne smemo mu dati snage, ve? kopati ponor u koji ?e pasti.

A vi, radnici u poljima i fabrikama, iako sejete i ?anjete plod va?eg rada, morate predati sve onima koji ni?ta ne proizvode, vi koji pravite automobile, ku?e, name?taj, ode?u, predmete za lepotu i umetnost, morate uvek biti vredni, uvek robovi, uvek heloti, shvatite nas ve? jednom, slu?ajte na?e savete, po?nite se udaljavati od crkve, dr?ave i ?ete politikanata, i ujedinite se s na?im pobunjeni?kim falangama, koje se bore za pobedu potpunog ljudskog oslobo?enja, za pobedu ideala koji tolko uliva strah i toliko se blati, a to je ideal anarhije.

La Specia, 1909.

[Lista ?lanaka]