Komunisti preziru skrivanje svojih ideja i svojih ciljeva
Karl Marks i Fridrih Engels

Koja je prava priroda gloablnog kapitalizma za stotine miliona proletera/ki koji/e su, širom planete, od Rio de Žaneira do Šangaja, od Sijetla do Johanesburga, od Seula do Pariza, nezaposleni/e, rade i bore se? Da li oni/e pate od diktature "finansija", "loše strane kapitala" (berze itd.) kojoj suprotstavljamo "dobru stanu", industrijski ili mogući komercijalni kapital koji stvara radna mesta? Zar kapitalistički odnosi ne konstituišu nedeljivu celinu? Zar činjenica da izolovani deo postavljamo u centar kritike ne znači zauzimanje ulta-simplifikatorskih pozicija političke ekonomije?

Na ta pitanja anti/alter-globalisti daju mistifikujuće odgovore, koncentrišući kritku na jednu izolovanu formu kapitala, finansijski kapital, a sa ciljem zamućivanja kritike kapitala u celini.


Postavljanje kritike na noge

Za revolucionarne slobodarske komuniste/kinje – anarhiste/kinje – kritika kapitalizma je bazirana na uočavanju eksploatacije onih koji žive od svog rada od strane kapitala kao proizvođača viška vrednosti, a ne finansijskog kapitala koji sebe valorizuje na osnovu kamata i drugih finansijskih nadoknada na društveni višak vrednosti. Stoga, logično za one koji su opsednuti borbom protiv "finansija", borbom sa ovom "dijaboličkom" sferom mora početi uništenjem industrijskog kapitala; ali činjenica je da većina anti/alter-globalista brane proizvodnju artikala (kada nisu "multi-nacionalni" i kada su, po mogućstvu, stvoreni u okviru nacionalne industrije i/ili umetničkim radionicama, zadrugama-kooperativama itd.)

Parlamentarna levica i fašisti su uvek bili majstori kada na red dođu bukački napadi na raznolike strukture kapitala. U Francuskoj je tokom perioda Nardonog fronta "levica" pokušala da bes proletarijata usmeri na "200 porodica" (objašnjavajući da problem u Francuskoj predstavljaju samo 200 najbogatijih porodica). Nakon 1960. državni komunisti su se specializovali u odbrani sitnih trgovaca i gazdi protiv "velikih monopola kapitala". Fašisti su, sa svoje strane, ’30 godina XX veka napadali "anonimne" i "lutajuće" finansije i javnost okretali anti-semitizmu. Socijalizam imbecila tog vremena.

Anti/alter-globalistički pokret ne predstavlja raskid sa ovim veselim tradicijama.

Ali, ko su anti/alter-globalisti?

To su oni, od velikih socijal-demokratskih i staljinističkih partija, do različitih oblika "levičara", koji su tokom nekoliko prošlih godina zauzeli novi borbeni položaj: anti/alter-globalizam. Ovaj pokret ima svoje heroje, klovna Hose Bovea, i maskiranog socijalistu Markosa; svoju štampu Le Mond Diplomatique; svoja sveta mesta, Porto Alegre, San Hoze u Čijapas; svoje ekonomiste, Tobina; svoje velike prethodnike, Kejnsa; svoje "neverovatne" uspehe, Sijetl, Nica, Davos; svoj novogovor, "neo liberalizam", "socijalni forum", "participatorni budžet", "građanska ekonomija"; svoje velike satane, STO, Svetsku banku i MMF. Ukratko, svu neophodnu ideološku opremu potrebnu za mobilizovanja bataljona važne kritičke svesti.

Ideologija anti/alter-globalizma sprema se da razobliči:

• Deo kapitala nazvan generičkim imenom "finansijska tržišta" koja su parazitska i zla;
• Pretvaranje u robu određenih "svetih" sektora produktivne aktivnosti: "kulture", poljoprivrede, vode... Ali izbegava, na kraju, kritiku osnovnog razloga postojanja kapitalizma, najamne odnose i produktivnu potrošnju proizvoda radne snage;
• Prebacivanje proizvodnih postrojenja, od strane čuvenih "multinacionalnih korporacija" u zemlje sa nižom cenom radne snage.

Rešenja koja nude anti/alter-globalisti su sledeća:

• Uvođenje "Tobin takse" (od 0,1%) na finansijkse transakcije, tzv. 0,1% socijalizam;
• Uvođenje novih carinskih regulativa da bi se zaštitila nacionalna proizvodnja;
• Učestvovanje građana u radu grada, npr. municipalno upravljanje Porto Alegrea

Iza ovog očigledno inovativnog i veoma pomodnog diskursa nalazimo najotrcaniju formu reformizma. Šta je, zapravo, tužna pantomima Porto Alegrea ako ne "municipalni socijalizam" u novom odelu? Šta je marš EZLN-a na Meksiko siti – organizovan zajednički od strane Meksičke države i Markosa – ako ne "moderna" primena starih socijal-demokratskih metoda sa početka XX veka, koja je objašnjavala da cilj proleterskog pokreta više nije nasilo preuzimanje političke moći, već je u pitanju postepen, mirni pohod?

Kako je moguće zamisliti borbu sa protivnikom bez razumevanja načina njegovog funkcionisanja i napadajući samo jedan aspekt njegove dominacije?

Kapital, sukobljavajući se sa proletarijatom, je dinamički nezavisna celina.


Globalni kapital protiv međunarodnog proletarijata

Nasuprot onoga što anti/alter-globalisti pričaju, globalizacija nije počela padom Berlinskog zida. Od XVI veka, centralizacijom finansijskog i komercijalnog kapitala ogromne vrednosti, koja je omogućila brz razvoj industrijskog kapitala, socijalni odnosi bazirani na eksploataciji su se zaputili iz stare Evrope, ka Amerikama, da bi preplavile planetu.

Ovaj proces je opisan od strane Marksa i Engelsa u Komunističkom manifestu:

"Buržoazija je eksploatacijom svetskog tržišta dala kosmopolitski karakter proizvodnji i potrošnji svih zemalja. (...) Uništene su prastare nacionalne industrije i uništavaju se svakodnevno još uvek. Potiskuju ih nove industrije, koje po cenu života moraju uvoditi sve civilizovane nacije, industrije koje više ne prerađuju domaće sirovine već sirovine koje dolaze iz najudaljenijih oblasi, i čiji se fabrikati ne troše samo u zemlji, već u isto vreme i u svim delovima sveta. (...) Na mesto stare lokalne i nacionalne samodovoljnosti i ograđenosti stupa svestrani saobraćaj, svestrana uzajamna zavisnost nacija."

Danas postoje dva odgovora na na produbljujuću planetarnu dominaciju kapitala. Prvi odgovor – reformističkog tipa – teži regulaciji cirkualcije vrednosti uspostavljajući pseudo garancije (Tobin taksa, protekcionizam, obezbeđenije granice, lokalna demokratija itd.), protiv nekih njenih vidova. Drugi odgovor – odgovor revolucionarnih anarhista/kinja – daleko od lamentiranja nad tzv. "globalizacijom", pozdravlja potencijal koji ona otkriva za borbu svetskog proletarijata i, nasuprot reakcionarnom povlačenju u naciju, radi na međunarodnom jedinstvu eksploatisanih za uništenje kapitalizma i države.

(prevela i priredila ASI)