НАЈДУЖЕ БЕКСТВО НАЦИСТИЧКОГ ЗЛОЧИНЦА

Есесовац лекар Ариберт Хајм у концентрационом логору Маутхаузен садистички уморио стотине заточеника и још замеће траг.

Доктор Ариберт Хајм се по тајним скровиштима крије већ 57 година. Дуже него и један други бегунац који је предњачио у нацистичким злочинима током Другог светског рата. Крије се због стравичних дела која је починио у нацистичком концентрационом логору Маутхаузен, недалеко од Линца у Аустрији, као и у логору Бухенвалд близу Вајмара.

Услед његових поступака у Маутхаузену је умрло више од 300 заточеника. Био је најокрутнији међу 36 лекара у логору. У Маутхаузену је било заточено 192.000 интернираца из окупираних европских земаља, од њих је у логору умрло преко 122.000.

Страдало дванаест хиљада Југословена

На улазу у логор на плочи је забележено: „У Маутхаузену је усмрћено 12.893 лица из Југославије”. Сваки девети заточеник убијен у Маутхаузену био је из Југославије.

Главни истражитељ из Центра „Симон Визентал” у Аустрији, Ефраим Зуроф је недавно упозорио да се одбегли др Хајм сада крије на Канарским острвима.

Преживели заточеник Ханс Маршалек у својој послератној књизи „Историја Маутхаузена” описује: „Доктор Хајм је уобичавао следеће: усмрти заточеника па раскомада леш и препарира лобању. Те лобање поклања својим пријатељима или као украс држи на писаћем столу. Једном заточенику је на операционом столу истраживао да ли има правилну и здраву вилицу. Онда га је убодом инјекције у срце усмртио, одсекао главу и на свој начин препарирао”.

Историчар Ернст Кле у својој хроници о Аушвицу наводи: „Доктор Ариберт Хајм је садистичком праксом надмашио све лекаре у концентрационом логору. Очевици су посведочили да је стотине Јевреја заточеника убио инјекцијом у срце. Положи заточеника на операциони сто, распитује се о његовој родбини а затим, вежбе ради, или из досаде или из садизма заточеника распори, извади јетру, повади црева, исече слезину и ишчупа срце. Једном јеврејском дечаку на операционом столу је саопштио зашто мора да умре: ’Зато што су Јевреји криви за рат’. Другом Јеврејину је пред операцију рекао: ’Погледај какав ти је нос, тако нешто фиреру није потребно’. И усмртио га.”

Очевидац Ото Клајнгинтер, санитетски помоћник у логору, испричао је доцније: „Др Хајм је заточенику одсекао главу, па је искувавао и онда препарирао огољену вилицу”. Још као двадесетогодишњи студент Ариберт Хајм је 1935. ступио у нацистичку странку НСДАП, затим се сврстао у СС одреде и догурао до ранга СС капетана.

Канари уместо Нирнберга

Од априла 1941. он је постављен, као повлашћени есесовац, за лекара инспектора у концентрационим логорима, најпре у Бухенвалду затим у Маутхаузену. Као садиста упоређиван је са др Менгелеом.

После капитулације Немачке 1945. помоћу лажних имена Хајм је умакао америчкој контроли, мењао боравишта, био лекарски асистент у Фридбургу, затим у Манхајму, па у Баден-Бадену, увек под лажним именом, а 1962. када је наслутио хапшење изгубио се без трага.

Ниједан од 36 лекара садиста из Маутхаузена због почињених садистичких злочина није изведен пред савезнички Нирнбершки трибунал после рата.

Душан Стојиљковић имао је тек 19 година када је септембра 1944. последњим транспортом из логора на Бањици отеран у Маутхаузен. Подвргаван је садистичким експериментима логорског лекара др Хермана Рихтера. Према сведочењу Ханса Маршалека „др Рихтер је често вршио виво експерименте на потпуно здравим заточеницима. Подвргавао их је ужасним мучењима. Хтео је да установи колико унесрећена особа, којој је одстранио желудац, бубреге или делове мозга може још да остане у животу”.

Озбиљне патње у Маутхаузену је поднео и Љубомир Зечевић, који од тих злостављања ни данас не може да се ослободи.

Пред Међународним трибуналом у Нирнбергу од 1945. до 1948. разматрана су, поред осталог, и злодела над заточеницима у Маутхаузену, али ниједан од садистичких лекара није уопште изведен пред суд.

На главном процесу у Нирнбергу коловођама Трећег рајха (Герингу, Рибентропу, Кајтелу и осталима), изречено је 11 смртних казни које су извршене, тројица су ослобођена а остали осуђени на временске казне које су после две–три године биле сасвим укинуте. Тај процес је трајао само 10,5 месеци.

На укупно 12 пратећих процеса нацистичким злочинцима, лекарима, војним командантима и другима изрицане су махом краће временске казне.

Цела серија од укупно 13 процеса нацистичким ратним злочинцима у Нирнбергу завршила се за непуне три године, од 14. 11. 1945. до 27. 10. 1948. године. А у Схевенингену пред Међународним хашким трибуналом суђење само једном оптуженику из Југославије трајало је четири године и један месец. Један процес, и то недовршен, трајао је дуже него свих 13 судских процеса у Нирнбергу.

Иронија је што иследници и истражитељи нису у стању да ни после 57 година уђу у траг бегунцу др Ариберту Хајму. Нема истраге ни у Немачкој, ни у Аустрији. Само 10 километара јужно од некадашњег логора Маутхаузен, где су угашени животи преко 120.000 заточеника, налази се село чије име гласи Haag. Зове се исто као онај Den Haag у Холандији. Иронији нема краја.

Божидар Дикић

Извор