Fašistička Nemačka je bez objave rata 6. aprila 1941. godine napala Kraljevinu Jugoslaviju. Napad je počeo snažnim udarima vazduhoplovnih snaga, specijalnim dejstvima i brzim prodorima oklopno-mehanizovanih jedinica. Glavni cilj napada nemačkog vazduhoplovstva je bio: razaranje Beograda, demoralisanje vojske i naroda i uništenje jugoslovenskih vazduhoplovnih potencijala. Odluku, da se Beograd razori, doneo je lično Hitler 27. marta, razjaren vestima o demonstracijama u Beogradu protiv potpisivanja 'Trojnog pakta'.

Izvršenje zadatka povereno je 4. vazdušnoj floti pod komandom generalpukovnika Aleksandra Lera. Operacija uništenja Beograda nosila je naziv 'Strašni sud' (Strafgericht). U 6.30 časova napala su 234 bombardera i 120 lovaca. Većina žitelja jugoslovenske prestonice zatečena je na spavanju jer je bila nedelja.

U toku 6. aprila grad je bombardovan u četiri naleta, a nastavljeno je 7. aprila, 11. i 12. aprila. Na Beograd je izručeno oko 440 tona razornih zapaljivih bombi. Poginulo je preko 2.500 ljudi. Uništeno je više stotina zgrada, među njima do temelja srušeno i zdanje Narodne biblioteke Srbije - ustanove osnovane 1832. - sa oko 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne spise neprocenjive kulturne vrednosti. Među bombardovanim objektima je i Stari dvor (sa srušenom kupolom).

Nemački feldmaršal fon Klajst je na suđenju, posle rata, o tome rekao: 'Vazdušni napad na Beograd 1941. godine je prvenstveno imao političko- teroristički karakter i nije imao ničeg zajedničkog sa ratom. To bombardovanje iz vazduha je bilo stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete.'

---

Narodna biblioteka Srbije

Biblioteka je imala i zbirke turskih rukopisa, starih štampanih knjiga (više od 200) od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika, novina… Osim toga, u njoj su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, ali i kompletne biblioteke Vuka Stefanovića Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, P.M. Šafarika i drugih.

Uoči bombardovanja, na početku Drugog svetskog rata, 01. aprila 1941. godine, sve je bilo spremno za evakuaciju. Biblioteka je bila spakovana u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 sanduka (svaki je bio težak oko 80 kilograma), a stari časopisi u 22 sanduka.

Tadašnje Ministarstvo prosvete zabranilo je, međutim, 03. aprila evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke, ali je naredilo da se sve dragocenosti sklone u podrum, što je i učinjeno.

Zgrada je pogođena zapaljivim bombama 06. aprila, u 16 časova. Smatra se da je sve izgorelo.

Prema sećanju stanovnika kraja oko Kosančićevog venca, još dva-tri meseca ruševine su se pušile.

Izvor