Registrovani clan sajta "nexla" je ovaj tekst poslao kao prilog za članak. Uređivački kolektiv Sajta smatra da je ovom tekstu pre mesto na forumu nego među člancima. Članu "nexla" je predloženo da ovaj tekst postavi na forum, pošto on to nije učino, ja ću, jer smatram da je tekst interesantan, da posatvlja dosta pitanja i da rasprava na ovu temu može biti zanimljiva i plodonosna za sve učesnike.
Šta se to događa u Evropi?
U Evropi je nastao socijalistički pokret.U Evropi je nastala socijalistička nauka.Evropa je kolevka sindikalne borbe. Godinama su radnici Nemačke,Francuske,Velike Britanije,...vodili borbu za svoja prava,za izgradnju jednog boljeg,srećnijeg sveta.I,malo po malo,rezultati nisu izostali,iako je borba bila teška a često i krvava. Neke evropske zamlje kreću putem socijalističkog preobražaja posle prvog svetskog rata,a druge nešto kasnije,po okončanju srugog svetskog rata.Tako da se može reći da je veći deo Evrope posle 2.sv.rata pošao
putem ozbiljnih socijalnih reformi.Ti putevi su se razlikovali od države,do države. Takva situacija traje sve do sredine 60-tih,kada se u najvećim evropskim privredama,pa i kod nas pokušava donekle reafirmisati uloga tržišta.To je izazvalo žestoke reakcije studentske omladine,koja je tada bila u velikoj većini levičarski opredeljena,pa je u mnogim glavnim gradovima dolazilo do demonstracija.Ali nažalost,ti protesti nisu imali nekog većeg efekta na kretanja u najvećim Evropskim ekonomijama.Tržište je ponovo uspostavilo svoja pravila i svoje vrednosti.Razlozi ovog zaokreta su mnogobrojni,a dva najvažnija su:1)centralno-planske ekonomije pokazale su se potpuno nespojiva sa osnovnim principima demokratije; 2)ekonomska neefikasnost planskih privreda. Međutim,sa raspadom Istočnog bloka nastaje potpuno nova situacija na evropskom kontinentu.U zemljama bivšeg Varšavskog pakta,raspad državno-partijskih struktura izazvao je potpuno urušavanje privrede,tako da nastupa jedan proces koji se slobodno može nazvati povratkom u privredne odnose ranog kapitalizma.Sa druge strane,Zapadna Evropa takođe nazaduje,ali nešto sporijim tempom.Veliki problem sa kojim se suočavaju neke razvijenije zapadne zamlje je ogromna ponuda jeftine radne snage koja uglavnom dolazi iz bivših socijalističkih zemalja.Zbog toga realne nadnice na Zapadu padaju,a jedini način da se to zaustavi je zaoštravanje viznog režima.To vodi podizanju novih Berlinskih zidova,što je nespojivo sa politikom evropskih integracija.
Proširivanje Evropske Unije praćeno je brojnim pokušajima reformisanja evropske privrede. Pokušava se zapravo stvoriti ekonomski sistem po uzoru na SAD. Taj poduhvat je od samog početka osuđen na propast,EU nikada neće postati SAD. Pre svega zbog potpuno drugačijeg
kulturnog,političkog,ekonomskog i socijalnog nasleđa Evrope. Lenjin je govorio o Američkom putu kapitalističkog razvitka,želeći upravo da istakne specifičnost društveno-ekonomskog sistema SAD,koji je nastao i razvijao se pod uticajem faktora koji su imanentni Severno-američkom kontinentu.Da bismo bolje sagledali ovu nepremostivu razliku između Amerike i Evrope,odnosno između njihovih društveno-ekonomskih sistema pogledajmo na primer ulogu sindikata u ovim makroekonomijama.U SAD,nemate jakih sindikata koji bi uzeli u zaštitu radnika po cenu konfrontacije sa državnim organima,dok u Evropskim zemljama postoji veoma duga tradicija sindikalnog pokreta.Ne radi se ovde samo o sindikatima,već i o radničkim pravima koja su u Evropi ipak na znatno višem nivou nego u SAD.
Dakle,šta se to događa u Evropi?Da li je vreme za nove socijalne potrese? Očigledno je da veliki razvoj materijalnih proizvodnih snaga društva u zadnjih petnaest godina,koji je rezultat pre svega Naučno-tehničkog progresa,ne prati prati razvoj proizvodnih odnosa. A,po Marksovom učenju takva situacija u društvu dovodi do socijalne revolucije.Naravno,te revolucije ne moraju biti nasilne.Setimo se Marksovog primera Engleske,gde su kroz istoriju sukobi između klasa gotovo uvek rešavani mirnim putem,dogovorom. Kako je moguće uvoditi informatičku tehnologiju u proizvodnju,a istovremeno imati proizvodne odnose karakteristične za period ranog kapitalizma?
To je neprirodno stanje.Moraju se pronalaziti novi oblici proizvodnih odnosa,koji će dovesti neminovno i do uspostavljanja novih oblika svojine.Upravljačka funkcija mora biti podeljena na što više učesnika proizvodnog procesa.Sazreli su uslovi za takvu tranziciju. Pitanje je samo da li će glavni evropski sindikati shvatiti svoju ulogu u tom istorijskom procesu, i da li će imati dovoljno snage da učestvuju u stvaranju jednog novog,pravednijeg sveta?
|
Članci
![[hide]](javascript:icntoggle('mod-mnu_application_menu','mo.png');)
