Tikiwiki

Poligamija versus monogamija = Sloboda versus dvostruki ?ivot

zadnja poruka:
01/11/2007 [11:37]
Od: sasa

hm, ja ne vidim nigde rubriku gde bih mogao da ubacim tekst na temu poligamije pa evo ovde. nadam se da ce doci do razmene misljenja tj. odgovora, posto smatram da je privatni zivot i sloboda bitna svakome. Tekst sam ubacio na svoj sajt, pod naslovom "Jedan stav: poligamija versus monogamija"; mada je to moje misljenje sto ne znaci da ce se svi anarhisti/kinje sloziti sa svim stavovima, primedbama koje sam napisao u ovom tekstu. A verujem da sam bocnuo feministkinje sa mojim misljenjem da njihov stav predstavlja produzenu ruku religijskih vrednosti...

Poligamija versus monogamija = Sloboda versus dvostruki ?ivot

Moje mi?ljenje je da je u daljoj istoriji postojala poligamija u grupnom ?ivotu ljudi. Sa profilisanjem vo?a, pa i religijskih vo?a, do?lo se do toga da pojedinci kontroli?u moral drugih ljudi pa i da propovedaju monogamiju za druge, ali ne i za sebe. Se?am se da sam na pravnom fakultetu nau?io da su sve?tenici pa i o?evi zadr?avali pravo za sebe da mlada bude prvubra?nu no? sa njima a ne sa mlado?enjom. Dakle, sa pojavom religije i vo?a, pojedinci su krenuli da preferiraju sebe i da stvaraju sebi privilegije, ne samo ekonomske ve? i seksualne. Verovatno je tako do?lo do uzdizanja nevinosti kod devojke, jer su privilegovani hteli za sebe netaknutu devojku. U verskim obredima gde su se bogu prinosile devojke device se tako?e vidi religijsko uzdizanje nevinosti kod devojaka. Religija je postojala i pre postojanja dr?ave tako da se prvo ona pojavila kao moralni kontrolor pojedinaca i pojedinki neke zajednice. Kasnije se i dr?ava me?ala u privatne odnose ljudi pa su postojali i zakonici koji su regulisali koliko puta dnevno majka treba da doji dete, ?ena je mogla da tu?i mu?a za neizvr?avanje njegovih ljubavnih bra?nih obaveza, itd. Sparta je bila izuzetak gde je ?ena mogla da uz dozvolu mu?a za?ne dete sa krupnijim mu?karcem jer se porod podre?ivao ratni?koj dr?avi (deca su odvajana od roditelja i odrastala su u vojnim ?kolama pa je ra?anje dece bilo u interesu dr?ave, ?to krupniji roditelji to krupnija deca, za rat). U jednom delu istorije Rimskog carstva je bio presti? me?u senatorima: Ko ?e imati mla?eg i lep?eg ljubavnika. Postojale su dakle razli?ite zajednice sa razli?itim pravilima pa i zakonicima u raznim periodima istorije.

Sada?nje dru?tvo, dr?avni i religijski sistem pa i sistem vrednosti su zasnovani na rimskom pravu, tako da je dana?nje dru?tvo u su?tini samo malo promenjeno Rimsko carstvo. U tom carstvu je porodica bila dr?ava u malom, i otac je imao neograni?enu vlast nad uku?anima i robovima. I danas je otac glavni, on odlu?uje sve, pogotovo u siroma?nim delovima Evrope. Dakle, i dalje je porodica veoma bitna, jer je to interes dr?ave pa i religije koja se trudi da sa?uva svoje u?enje, svoje vrednosti, svoju mo?. To zna?i da se ljudi od malena u?e monogamiji, to je ono ?to svuda vide oko sebe, vide da otac nare?uje i da ?enska deca ?ak o?ekuju za?titu od mu?karaca umesto da budu nau?ene da same sebe ?tite, itd. Prvi potres takvog sistema vrednovanja se u skorije vreme desio tek sa pojavom anarhista sredinom 19 veka a i sa pojavom hipi pokreta sedamdesetih godina pro?log veka. Anarhisti su bili malobrojni i osim propagiranja slobode u ljubavi pitanje je koliko su to zaista i praktikovali. Ne postoje mnogi dokumenti o privatnim ?ivotima anarhista a pogotovo ne o ljubavnoj strani njihovih ?ivota. Ipak su oni bili pioniri okru?eni strogo patrijarhalnim dru?tvom. ?to se ti?e hipika, nakon gu?enja demonstracija 1968 oni su se pre ili kasnije uklopili u kli?e postoje?eg sistema a neki su zadr?ali svoje komune negde na margini a u kojima su nastavili praktikovanje ekolo?ke svesti pa i slobodne ljubavi. U svakom slu?aju, nisu uspeli da uti?u na ?ire dru?tvene slojeve i nove generacije se opet nalaze na po?etku to jest na nivou pre hipika. To je i sveukupan problem kod bilo koje borbe za dru?tvene promene, sistem je kontinuiran a borba buntovnika se prekida nakon njenog gu?enja od strane sistema i budu?e generacije sve po?inju iz po?etka. Zato se sve na kraju zavr?ilo sa tr?anjem za karijerom i ako i postoji menjanje partnera to je posledica podre?ivanja karijeri: nema se vremena, seks za jedno ve?e, i nazad na posao da se pravi kapital za lovatore. Dakle, visokoobrazovane ?ene koje danas menjaju partnere, to rade kao posledicu tr?anja za karijerom a ne kao posledicu borbe za svoju slobodu. Naravno, visokoobrazovane nisu ve?ina dru?tva ve? manjina, tako da ni?e obrazovane ?ene i dalje vr?e funkciju koju ?ele dr?ava i crkva: stvaranje porodice, odnosno hijerarhije u njoj i takvog sistema vrednosti koji odgovara pomenutim vo?ama. Tako deca i dalje bivaju od malena naviknuta na hijerarhiju, prvo u porodici, pa u ?koli pa u vojsci i na kraju do?u na radno mesto totalno pripitomljeni. Dru?tveno prihva?ena sloboda menjanja partnera/ke o?igledno postoji samo za menad?erke (a i menad?ere), po?to one i ne mogu da se skrase na jedno mesto ve? su mobilne u slu?enju kapitalu. Naravno one su u dru?tvu menad?era i vi?ih poslodavaca pa je logi?no da ?e sa njima u?ivati. Tako se sprovo?enje morala opet svodi na ?iroke mase a pojedinci koji su na vrhu dru?tvene hijerarhije mogu da sprovode "nemoral" tj. da ?ive kako im se ho?e.

Bitno je napomenuti da je monogamija javna situacija kod narodnih masa. Tajna situacija je ipak poligamna.

Moj stav je da su ljudi po prirodi poligamni jer smo dru?tvena bi?a a ?injenica je da nam se de?ava da nam se svi?a vi?e osoba a ne samo jedna. Ograni?avanje na jednu osobu je posledica izgra?enih shvatanja nakon odrastanja u monogamnom dru?tvu. Naravno, potreba za ugledom u monogamnom dru?tvu dovodi ljude do toga da se prave pred svima da ?ive u skladu sa pravilima koja vladaju u monogamnoj zajednici. Zato se svi, odnosno ve?ina, javno foliraju da su sa jednom osobom, a tajno imaju jo? neku osobu. Naravno, uvek ima onih koji nisu po?eljni pa su se i uklopili u monogamiju ali ako je osoba po?eljna za druge sigurno ?e pre ili kasnije iskoristiti ?ansu da bude sa jo? nekom osobom a ne samo sa jednom. Svesno ili nesvesno, ljudi se na?u u prilici da imaju jo? neku osobu sa kojom ?e u?ivati psihi?ki i fizi?ki. Ugled u dru?tvu i strah od brbljanja dovodi do toga da se neko ustru?ava, ali moje iskustvo je da kad porazgovaram sa devojkom koja tvrdi da de?ko mora da je ?eka 5 meseci da bi mogao da ima seks sa njom za ?as se promeni i ve? posle dva tri dana mogu da u?ivam sa njom. Razgovor je jednostavan, objasnim devojci moja slobodnija shvatanja i kad ona to vidi, za ?as okrene drugu stranu plo?e i pri?a drugu pri?u. To mi se desilo ?ak i jednom kad sam stopirao, ali nisam o?ekivao naglu promenu (krenula da se zeza na mu?ki na?in, vulgarno) pa se nisam sna?ao. U svakom slu?aju, devojke (mlade, starije od 45 su iste kao mu?karci) se masovno predstavljaju u skladu sa shvatanjima okoline, zarad ugleda u dru?tvu, ali kad mu?karac objasni da je druga?iji od okoline, devojka se za ?as promeni. To je za mene najbolji dokaz koliko okolina sputava ljude tj. koliko ljudi sebe sputavaju ne bi li stekli ugled u zajednici. To obi?no va?i za ?ene, jer u vladaju?em patrijarhatu mu?karac ima slobodu da se pona?a kako ho?e, i niko ne?e misliti ni?ta lo?e o njemu, dok za ?ene nije tako. Zato mnoge ?ene imaju dvostruki ?ivot, jedan javni a drugi tajni, dok mu?karci ne moraju da se kriju.

Osim toga, ovaj primer sam naveo i jer smatram da ?ene treba da vr?e pritisak na okolinu da prihvate ?ene i njihove potrebe a ne da se one priklanjaju okolini pa ?ak prilago?avaju svoje potrebe shvatanjima okoline. Za mene bi bilo stra?no da ja prilago?avam svoje potrebe shvatanjima okoline. Takve stvari treba da ostanu autonomija individua unutar zajednice i samo ja i neka osoba mo?emo da odlu?imo da li nas ne?to privla?i, na koji na?in ?emo do?i do u?ivanja i kakvu vezu ?emo izgraditi.

Tako?e sam ovaj primer pomenuo jer smatram da to najbolje dokazuje da monogamija nije prirodna tj. dokazuje ?injenicu da svi mi mo?emo da imamo vi?e od jedne osobe koja ?e nam se svi?ati ili u koje ?emo se zaljubiti. Za mene je ve? i svi?anje dovoljno da bih po?eleo da u?ivam sa tom osobom. Ljubav po meni dolazi kasnije, a ne pre u?ivanja. Mnoge devojke koje su se uklopile u patrijarhat forsiraju stav da seks treba da bude razultat ljubavi ali kod mene nema dubljih ose?anja za devojku ako sam samo pri?ao sa njom. Pri?anje dovodi do simpatije ali ne i do zaljubljenosti. Iako to uklopljene devojke ne?e da priznaju, ?injenica je da neke nevine devojke koja poznajem nisu nikad bile zaljubljene u ?ivotu. Svi?ao im se de?ko ali se nije zaljubila, a ?injenica je da nije imala seks sa njim. Po meni je ?injenica da seks ja?e povezuje ljude, ?ini ih prisnijim, intimnijim, imaju ve?u toleranciju jedno za drugo kad se napravi neka gre?ka, itd. Dakle, ne samo psihi?ko ve? i fizi?ko u?ivanje dovodi do razvoja ose?anja kod onih koji u?ivaju, mada ne dovodi do istih o?ekivanja od takve veze. Da ne bi do?lo do druga?ijih o?ekivanja (pa i plakanja) uvek je po?eljno da se prvo porazgovara o svemu tome.

Sve ovo sam pomenuo jer se po mnogim feministi?kim tekstovima provla?i moralisanje oko seksa tj. propagira se da seks mora da ima vi?e zna?enje a ne samo fizi?ko u?ivanje. Ja smatram pak da ne mora da ima uvek ve?e zna?enje ve? zavisi od situacije. Nekad po?elim da imam seks sa devojkom koja mi se uop?te ne svi?a kao osoba ali me i te kako fizi?ki privla?i (nakon 20tak minuta pri?e sa njom primetim da sam se navla?io, a to je zasnovano samo na tome ?to ose?am prisutnost njenog tela blizu mene, dakle radi se o devojci koja mi se psihi?ki ne svi?a ali mi se svi?a fizi?ki). Naravno, nije tako uvek, ali je to primer ?injeni?nog stanja koje dokazuje da ljudi mogu da u?ivaju na osnovu fizi?ke privla?nosti bez davanje ve?eg zna?aja tom u?ivanju. Tu dakle smatram da feministkinje sa takvim moralnim stavovima oko seksa, produ?uju religijske vrednosti iako su i same alergi?ne na religiju. Ne treba zaboraviti pomenuto zna?enje devi?anstva koje propagira religija, prave famu oko osetljivijih delova tela i stavili su Adamu i Evi listi?e me?u nogama a to upravo rade i feministkinje sa svojim stavovima povodom tela i seksa. Produ?avanje religijske, moralne, ruke se vr?i na razne na?ine, ali se kod roditelja to prime?uje kada dr?e bukvice ?enskoj deci, obi?no se radi o ?enskom detetu jer kao ?to rekoh mu?karci su slobodni u patrijarhatu: da ne treba "da se daje"; to se prime?uje kada se nekom opi?i ?amar jer je dodirnuo ne?iju guzu ali se ne opi?i ako se dodrine ruka (dakle, propagira se ?ast me?u nogama umesto u glavi, stvara se fama oko osetljivih delova tela), kada se tvrdi da je prostitucija degradiraju?i nemoralni posao, itd. Dakle, ?itava mre?a moralnih pravila koja su nastavak crkvenih i dr?avnih sistema vrednosti. Zato meni mnogo vi?e odgovaraju ljudi slobodnijih shvatanja, povodom tela i u?ivanja jer se time ru?e sada?nji sistemi vrednosti, sa stanovi?ta duhovne slobode a ne samo ekonomske. Mnoge anarhofeministkinje pak dolaze iz redova feministkinja tako da one ne menjaju pomenuti moralizatorski stav. Ipak ima nekih razlika. Za razliku od anarhofeministkinja, feministkinje ne ulaze u kritiku kapitalizma koji dovodi ?ene do prostitucije nego javno pri?aju kako je to degradiraju?i posao, ?to opet proizilazi iz moralisanja oko tela i seksa. Time se pridru?uju onima koji osu?uju i degradiraju ?ene samo zato ?to se nisu prodale u fabrici nego u javnoj ku?i. Prodaja tela i uma u formi najamni?kog rada je prostitucija svejedno da li se to radi u fabrici ili u javnoj ku?i. Dakle, radnici i radnice, nau?nici i nau?nice, itd, su prostitutke a nisu to samo osobe iz javnih ku?a. Prostitucija se ukida tek ukidanjem najamni?kog, eksploatatorskog rada.

Da bi se omogu?io razvoj seksualne slobode a samim tim uni?tila porodica i hijerarhija, mora se prihvatiti od strane ?irih slojeva da je poligamija prirodna stvar a da bi se to uop?te ostvarilo treba da se prestane sa moralisanjem oko tela i seksa. Dakle moralisanje dovodi do:

-omalova?avanja odre?enih osoba koje su dobrovoljno odlu?ile da se bave zaradom novca putem seksa,

-sputavanja potreba ljudi pa i do dvostrukog ?ivota

-ubistva zbog ljubomore ili razo?aranosti ako partner/ka sazna za dvostruki ?ivot partnera/ke

-produ?etka patrijarhata

-stavljanje seksa na najbitnije mesto u me?uljudskim odnosima kod ?irih narodnih masa (masni vicevi i masne zajebancije su popularni/e u patrijarhalnim dru?tvima (?ak i dok se beru krastavci na njivama) jer ljudi nemaju seksa onoliko koliko bi voleli da imaju)

-do hvalisanja ako se do?e do seksa

-toga da je seks postao cilj a ne sredstvo putem kojeg ?e se ljudi zbli?iti, bolje upoznati ili jednostavno u?ivati zajedno.

Dakle, moralisanje perpetuira tj. uvek iznova proizvodi patrijarhalne odnose u kojima ljudi imaju dvostruke ?ivote i rizikuju da uni?te svoj ugled u dru?tvu, svoj ?ivot, itd. Koristi od postoje?e monogamije imaju dr?avni i crkveni sistem i ljudi koji vole da dominiraju u javnom i privatnom ?ivotu. Smatram da bi razvojem seksualne slobode do?lo do mnogo bolje situacije ne samo na privatnom planu ve? i javnom. Primer: u poligamnom dru?tvu bi se druga?ije gledalo na telo i u?ivanje ?to bi znatno smanjilo sada?nje probleme ljubomore i napadanja zbog sada?njeg vlasni?kog odnosa prema partneru/ki. Drugi primer: ne bi dr?ava brinula o deci bez roditelja ve? bilo koji ?lan/ica zajednice (po?eljno bi bilo da je ?lan/ica bila bliska detetu). Dakle, sru?ila bi se svrha porodice, hijerarhije, dete bi imalo bezbroj mama i tata... Jednostavno, nesagledive mogu?nosti, koje bi po meni bile neophodne za ostvarenje anarhisti?kog dru?tva. Samo ukidanje dr?ave i eksploatatorskih odnosa nije dovoljno, mora se sru?iti svaki oblik hijerarhije pa i onaj unutar porodice.

Pomenuo bih i generacijsku hijerarhiju koju tako?e treba vremenom ukidati (tretirajmo ravnopravno i mla?e od sebe i starije) a tako?e i hijerarhiju koju ?ene stvaraju pri izboru partnera: sada ?ak i anarhistkinje biraju mu?karca koji je u zajednici bitniji od drugog mu?karca (kod mu?karaca nisam nikad primetio da bira devojku na osnovu njenog statusa u zajednici, dok je kod devojaka to standardna stvar). Smatram da je to tako?e negativan oblik hijerarhije koji mo?e da dovede do zavisti, ljubomore pa i ubistva a interes bilo koje zajednice nije da ?iri mogu?nost konflikta ve? da ga smanjuje. Danas takva hijerarhija izbora partnera dovodi i do me?usobne borbe ?ena koja ?e od njih uhvatiti takvog mu?karca. U anarhisti?kim zajednicama, oni koji su aktivniji pa ih drugi vide kao lidere, treba da rade na ukidanju hijerarhije pa ?ak i ovakve: oko izbora partnera. Dakle, o svemu tome treba da se razgovara. Tako bi se izgradilo bolje dru?tvo, tako bi se zaista na svim frontovima borilo protiv hijerarhije.

Iako smo sada na nivou borbe protiv dr?ave i ekonomske eksploatacije, u na?im me?usobnim odnosima mo?emo da ukidamo hijerarhiju ve? sada.

Za kraj jo? neka moja li?na shvatanja i primedbe:

-Mu?karci koji vole nevine devojke su ili oni koji vole da dominiraju ili oni koji nemaju iskustva i pla?e se da iskusnu devojku ne?e mo?i da zadovolje, pa smatraju da je za devojku bez iskustva dovoljno dobar i mu?karac bez iskustva. To shvatanje opet proizilazi iz patrijarhalnog ube?enja da mu?karac mora da se doka?e (dakle, opet: ?ast me?u nogama umesto u glavi) i da on treba da zadovolji ?enu u seksu a ne ona njega. Nadam se da ?e sve vi?e ?ena pokazati mu?karcima da mo?e biti druga?ije.

-Mnoge osobe koje se bore za ravnopravnost polova pominju ravnopravnost u javnom ?ivotu, u fabrici i u ku?nim poslovima. Niko ne pominje ravnopravnost u intimnim odnosima. Dakle, ja smatram da su devojke ravnopravne sa mu?karcima tek kada su ravnopravne u svemu, a to zna?i i u prila?enju, muvanju i seksu. Podela na mu?ke i ?enske uloge jeste posledica patrijarhata. Devojke, aktivirajte se, ne ?ekajte da mu?karac kolo vodi, odnosno menjajte se na poziciji inicijatora/ke. Aktivne devojke u tom smislu su danas veoma retke, ?ak i me?u marksisti?ko anarhisti?kim kolektivima, a ja smatram da je uzivanje sa aktivnim devojkama lepse (bar za muskarce koji ne zele da dominiraju).
-Po?to mnoge devojke imaju averziju prema mu?kim pogledima, da pomenem i to, to jest da probam da ubla?im averziju. Tu ne zelim da pretpostavljam kako drugi razmisljaju jer svakako ima svakakvih mu?karaca, ali mogu da pomenem za sebe. Ja u ?enske fizi?ke kvalitete gledam kao na ne?to ?to treba da bude po?eljno tj. ne vidim ni?ta lo?e u tome jer ne zna?i da mu?karac vidi samo to ve? zna?i da je to prvo ?to prime?uje kad prvi put vidi devojku. ?injenica je da ljudi funkcioni?u na osnovu simpati?nosti i lepote, ne samo pri izboru partnera/ke ve? i pri izboru ku?nog ljubimca. Te fizi?ke kvalitete koje ?ena poseduje ja zovem "toys for boys". Naravno da ona treba da odlu?i sa kim ?e u?ivati u ?ivotu i ne smatram da mu?karac ima pravo da dodiruje igra?ke bez odobrenja. Ali samo posmatranje je prouzrokovano mu?kom ma?tom i ne smatram da je to ne?to lo?e. Sve je dobro ako se iskoristi na pravi na?in, pa i ?elja za u?ivanjem. Kao ?to rekoh, radi se o nekim od kvaliteta koje ?ena ima i to nisu jedini njeni kvaliteti ali je to prvo ?to mu?karac prime?uje. Kao ?to ne o?ekujem od deteta da gleda pivo ili ljutu papriku umesto ?okoladu ili neku igra?ku tako ne o?ekujem ni od mu?karca da gleda ko zna ?ta (a jo? nije ni porazgovarao sa njom) umesto ono ?to mu privla?i pa?nju. Detetu pa?nju privla?i ?okolada, jer asocira na u?ivanje, mu?karcu pa?nju privla?e pomenute igra?ke koje poseduje ?ena a koje su tako?e sinonim za u?ivanje. U ljudskoj je prirodi, da te?imo uzivanju. Dakle, ono ?to je smetnja u patrijarhalnom dru?tvu, a te smetnje proizilaze iz nepoznavanja koje je opet prouzrokovano neiskustvom ili negativnim iskustvima, mislim da bi bila prednost koja mo?e lepo da se iskoristi u dru?tvu gde postoje slobode povodom tela i seksa. Na osobama samima je da odlu?e da li ih ne?to uop?te privla?i ili ne i da li ?e u?ivati, ali treba da postoji sloboda. Iako mnoge ?ene koje su uklopljene u patrijarhat isti?u da im nije bitan izgled mu?karca ve? li?nost, smatram da to nije istina. Dovoljno je pogledati sobe mladih devojaka, uvek su izlepljene posterima sa lepim glumcima, i suguran sam da i ljubimce biraju na osnovu simpati?nosti. Tek kasnije kad krene jurnjava za mu?karcem za ceo ?ivot, za brak i decu, onda krenu da gledaju status mu?karca u dru?tvu i lovu i li?nost, a lepota postaje najmanje bitna stvar. Zato vi?e volim ?ene koje gledaju lepotu a ne status, lovu i vezu za ceo ?ivot. Ana Nikol Smit nije jedina, ona je samo trenutno bila najuspe?nija (vi?e nije ?iva). Ali ni njoj ne treba zameriti, svako se snalazi u kapitalizmu kako zna i ume. Ukidanjem kapitalizma i hijerarhije, ukinulo bi se i takvo pona?anje.

[Razno]