Fajt u Srpskoj pravoslavnoj crkvi
[Aktuelno]zadnja poruka:
30/08/2008 [17:29]
Od: ikonoborac
Srpska pravoslavna crkva ? Pripreme za jesenje zasedanje Svetog arhijerejskog sabora:
Pune ?ake brada
Za brade su se njihova preosve?tenstva i ranije hvatala, naro?ito uo?i i za vreme zasedanja Svetog arhijerejskog sabora. To je pre uobi?ajena pojava nego eksces, ali nikad u istoriji nije, kao ?to je sada slu?aj, javno izvrtano prljavo rublje visoko?e?nej?ih
Nekada sto?eri tvrdog, nacionalisti?kog jezgra jerarhije Srpske pravoslavne crkve, mitropolit Amfilohije i vladika Artemije se ve? ?etiri godine iskosa gledaju: sve je po?elo sporenjem oko Memoranduma o obnovi poru?enih crkvenih objekata marta 2004. godine, zavarni?ilo oko tu?be koju je Artemije podneo Evropskom sudu u Strazburu protiv dr?ava ?ija je vojska bila nazo?na u vreme nemira, da bi posle (jednostranog) progla?enja kosovske nezavisnosti sukob eskalirao zbog razli?itih vi?enja budu?e saradnje sa (privremenim) kosovskim institucijama. Na dijametralno suprotnim stranama definitivno su se na?li pred parlamentarne izbore: dok je Artemije otvoreno lobirao za radikalsko-narodnja?ki blok i predsednika Tadi?a nazivao izdajnikom, Amfilohije je pogledavao na suprotnu stranu, sve ka?e?i na mantiju evropejska obele?ja.
Sve do prole?nog redovnog zasedanja Svetog arhijerejskog sabora razmenjivali su vatru preko saop?tenja za javnost, a na samom zasedanju u?li u klin?. Posle nekoliko dana gu?anja, pustili su se. Iako naizgled ja?i, jer je u odsustvu patrijarha Pavla on u Sinodu "prvi me?u jednakima", Amfilohija je dodatno iscrpljivala borba za mesto predsedavaju?eg Saborom, iz koje jeste iza?ao kao pobednik, ali jedva. Ni saborovanje u su?tini nije zavr?eno jer je patrijarh odbio da potpi?e bilo kakav zaklju?ak, a bez njegovog potpisa nikakav ishod ne bi imao pravne snage. Sa druge strane, neizvesno je bilo ko (ne)?e biti mirski vladar, ?to nije bezna?ajno, jer Crkva, koliko god na?elno od dr?ave odvojena, uz vlast se uvek ?vrsto dr?ala. Sada kad se gubitnik zna, suprotstavljene strane opet su zauzele polo?aje.
Kao i prole?ni okr?aj, i ovaj je po?eo naizgled naivno: polovinom avgusta na sajtu Srpske pravoslavne crkve osvanuli su svi izve?taji o radovima na obnovi poru?enih objekata od 2005. do 2008. godine, odluke Sinoda s tim u vezi, tekst Memoranduma, kao i izve?taji vladike Teodosija koji u me?ovitoj komisiji Saveta Evrope za obnovu predstavlja Srpsku pravoslavnu crkvu. Ni?ta posebno.
Me?utim, u zaklju?ku izve?taja Teodosije nagla?ava da "su se na tendere ve?inom prijavljivale albanske firme", da je njihovim radom zadovoljan jer je "ve?ina izvo?a?a s albanske strane pokazala veliku motivaciju i dobar kvalitet u izvo?enju radova", sve suprotno od onoga ?to Artemije uporno tvrdi: da svetinje ne mogu obnavljati oni koji su ih ru?ili, ve? samo Srbi pravoslavci.
NAJURIVANJE: Ovakav zaklju?ak Artemije je primio kao prst u oko, a budu?i da je Teodosije vikarni episkop u njegovoj eparhiji i ujedno iguman manastira Visoki De?ani koji je u njegovoj jurisdikciji, odlu?io je da, shodno ovla??enjima koja mu po polo?aju pripadaju,Teodosija i njegovog zamenika protosin?ela Savu najuri.
Re?eno ? u?injeno: sa "katil fermanom" poslao je svog zamenika protosin?ela Simeona, ali se ovaj vratio neobavljena posla, jer de?anski monasi nisu ga pustili ni da u?e u manastir, kamoli da ne?to jo? i uru?uje. Ljut zbog direktno iskazanog neposluha, otvorene pobune ?ak, slede?eg dana zaputio se Artemije li?no, sa sve pratnjom, da posao obavi.
Njega je, me?utim, bratstvo do?ekalo kako i sleduje eparhijskom vladici, ali nesretni Simeon je opet izvukao deblji kraj: bratija tvrdi da su ga samo izgurali iz manastirske porte jer, prosto, nije dobrodo?ao, a on da su ga trojica monaha nemilosrdno propustili kroz ?ake, kao vre?u bacili pred manastirsku kapiju i pri tom mu slomili nogu, a sve uz komentar: "E, ne?e? ti u De?ane."
Kada je video da mu pratnje nema, Artemije je posetu manastiru naglo prekinuo, ali je napisane odluke o najurivanju ipak uru?io: kako je Artemije u slu?benoj bele?ci zapisao, Teodosije i Sava su posle naglas ?itanja napisanog odbili da se povinuju. Po Artemiju, takav neposluh u istoriji pravoslavlja nije zabele?en.
NAD POPOM POP: Prema Ustrojstvu Srpske pravoslavne crkve poznatijem kao "crkveni ustav", vladika/episkop je inokosan duhovni vladar, vrhovna vlast u eparhiji: on se za sve pita, blagosilje, postavlja, razre?ava, o svemu odlu?uje i nikome ra?une ne pola?e. Da, dr?i i klju?eve kase. Po tome, u smeni igumana manastira nema ni?eg nejasnog: ako mu ka?e da se gubi, ima da se gubi i ta?ka. Na bespogovornom poslu?anju po?iva crkvena hijerarhija.
Me?utim, i Teodosije je episkop, mada vikarni ? pomo?nik eparhijalnog episkopa, ne?to kao ministar bez portfelja, ali sa ta?no definisanim zadu?enjima. Po hijerarhiji vikarni episkop podre?en je eparhijalnom, ali je po dostojanstvu sa njim ravan, u?iva visok stepen autonomije, ne?to kao pokrajina koja je ujedno i konstitutivni deo federacije. Njega predla?e Sinod, postavlja Sabor, rukopola?e patrijarh, ali samo uz blagoslov eparhijalnog vladike: bez njegovog pristanka postavljenje nije mogu?e ali, kad blagoslov jedanput da, ne mo?e da se pi?mani. Jedino Sabor oja?an patrijarhovim blagoslovom mo?e.
Artemije ne mo?e sebi da oprosti ?to je prihvatio za vikarnog vladiku dotada?njeg arhimandrita Teodosija, stare?inu de?anskog manastira. "Na?alost, i ja njega tada predlo?ih", vajka se Artemije u slu?benoj bele?ci. "Mislio sam da dobijem pomo?nika i saradnika, a dobio sam suparnika i protivnika." Uz podr?ku "nekih vladika", nastavlja Artemije, "Teodosije se otpadio, bratiju de?ansku indoktrinirao protiv Nas", sejao spletke po drugim manastirima, me?u sve?tenstvom, pa i me?u narodom, da je taj "animozitet uspeo da prenese na jo? neke manastire, pa i neke episkope sa kojima je posebno blizak". Spo?itava mu i da je koristio svaku priliku da poka?e posebnu brigu za ugro?ene, decu, za povratnike...
KOMANDNA ODGOVORNOST: Zbog "nemilih doga?aja u manastiru De?ani", Artemije i Teodosije pozvani su da prisustvuju redovnoj sednici Sinoda, da iznesu svoje vi?enje doga?aja i predlo?e re?enja. Tek da se zna ko je na ?ijoj strani, Sinod je kao uzrok "nemilih doga?aja" naveo "neo?ekivane i nepromi?ljene odluke Njegovog preosve?tenstva episkopa ra?ko-prizrenskog Artemija vezanim za Njegovo preosve?tenstvo episkopa lipljanskog Teodosija i protosin?ela Savu Janji?a, namesnika de?anskog manastira".
Ono "neo?ekivano i nepromi?ljeno" naro?ito je razljutilo Artemija. Ka?e da je dugo trpeo i ?utao, da se zbog te?ke situacije na Kosovu sa Teodosijem ?esto pojavljivao u javnosti, da su saslu?ivali Svetu liturgiju sve zbog fingiranja da je "sve u redu". A nije bilo, veli, do gu?e mu je do?lo dvovla??e u eparhiji i odlu?io je da ga prekine i povrati i utvrdi crkveno-kanonski red i poredak. I onda je do?lo do pobune.
"Doga?aji ova dva dana najbolje pokazuju opravdanost Na?e odluke da smenimo upravu manastira De?ani", zaklju?uje Artemije. Ta upravo po komandnoj odgovornosti snosi svu krivicu za ove nemile doga?aje. Oni su svojim na?inom rukovo?enja manastirom od mirnih i skromnih monaha za ?etiri godine odmetni?tva na?inili buntovnike i razbojnike koji drsko otkazuju poslu?nost svome episkopu i duhovniku i koji su spremni da slepo izvr?e i najbrutalnije nasilje."
IZ SVIH ORU?A: Pored strate?ke i takti?ke, Amfilohije je i u logisti?koj prednosti: na objavljivanje "slu?bene bele?ke" na sajtu Ra?ko-prizrenske eparhije, na patrijar?ijskom sajtu uzvra?eno je demantijima da je bilo neprimerene sile, da Simeonu nije ni?ta slomljeno ve? ga malo boli peta, podr?ka Srba povratnika i de?anskog bratstva svom igumanu, sve dosada?nje saborske odluke povodom "obnova svetinja", kao i faksimil saborske odluke sa prole?nog redovnog zasedanja 2006. godine, kojom se "umoljava Njegovo preosve?tenstvo vladika Artemije da sara?uje sa Svetim saborom, Sinodom, svojim vikarnim episkopom, sve?tenstvom, mona?tvom i narodom podru?ne mu eparhije", da ugasi Eparhijski centar "Rade Neimar", da duhovni i misionarski centar "Atos" u Beogradu prenese u vlasni?tvo Patrijar?ijskog upravnog odbora, kao i da zbog prekr?aja crkveno-kanonskog poretka, uno?enja nemira u klir Ra?ko-prizrenske eparhije, protosin?ela Simeona razre?i svih du?nosti, te da protiv njega povede sudski postupak.
Istom odlukom stavlja mu se u du?nost da "u skladu sa kanonima i Ustavom Srpske pravoslavne crkve re?i vlasni?tvo nad ku?ama u Beogradu, Srem?ici i Banji Kovilja?i", jer "nema pravo da poseduje nekretnine van podru?ne mu eparhije". Na kraju, umoljava se i "Komisija Svetog arhijerejskog sinoda za ispitivanje materijalno-finansijskog poslovanja odnosnih ustanova da nastavi povereni joj posao". Odluku Sabora potpisao je patrijarh.
Sa?injen pre dve godine, izve?taj je "pu?ten u javnost". Kako novine pi?u, a televizije govore, "gra?evinska kompanija ?Rade Neimar d.o.o.", iza koje, kako je utvrdila Srpska pravoslavna crkva, stoji episkop ra?ko-prizrenski Artemije, osnovana je bez znanja Crkve i, kako je utvr?eno, u poslovima obnove svetinja na Kosovu poslovala je nezakonito", da je Artemije "bez znanja Crkve" sklopio sporazum sa Predragom Suboti?kim da u svim poslovima zastupa Eparhiju a koji "godinama Srpskoj pravoslavnoj crkvi ne upla?uje neophodne da?bine". Zanimljivo: preduze?e koje je osnovano bez znanja Crkve nelegalno obnavlja svetinje na Kosovu a da pri tom godinama ne upla?uje neophodne da?bine.
U izve?taju pi?e, ako je verovati novinarima, episkop Artemije svoju gra?evinsku firmu preporu?uje i dr?avnim organima, usluge tog preduze?a nudi tada?njem premijeru Vojislavu Ko?tunici za obnovu crkava na Kosovu, vrednost radova 100 miliona dinara, Velimiru Ili?u za izgradnju monta?nih ku?a za raseljene. Nelegalno, kako je konstatovala komisija.
Sociolog religije Mirko ?or?evi? ka?e da nije neo?ekivano da visoki crkveni zvani?nici imaju privatne poslove: "Sasvim je mogu?e i, na?alost, vrlo je ?esta pojava. Sasvim bi bilo u redu da je to legalizovano", ka?e i dodaje da je "situacija veoma ozbiljna, po?to se sada o tome pi?e i na sajtu Srpske pravoslavne crkve". Ili: za brade su se njihova preosve?tenstva i ranije hvatala, naro?ito uo?i i za vreme zasedanja Svetog arhijerejskog sabora. To je pre uobi?ajena pojava nego eksces, ali nikad u istoriji nije, kao ?to je sada slu?aj, javno izvrtano prljavo rublje visoko?e?nej?ih.
Artemije je objavljivanje ovog dokumenta nazvao prljavom medijskom kampanjom, tvrdi da su na internet sajtu Crkve objavljene odluke Sabora iz maja 2006. nepotpune i da u pogre?nom svetlu predstavljaju sukobe u manastiru, kao i njegovu odluku o smeni uprave manastira. Na odluku je pismeno odgovorio ?im ju je primio i kako je reakcija izostala smatrao je da je problem razre?en. Uostalom, i druge vladike se biznisom bave, pa ni?ta. A kad je o ku?ama koje poseduje re?, njih on nije kupio, ve? su poklon vernika: nije on kriv ?to su poklonjene njemu, a ne nekom drugom velikodostojniku.
Po njemu, hajka na njega je podignuta jer je on jedini koji stoji na putu "kona?ne otima?ine na?e teritorije" i stvaranju "mafija?ko-banditske tvorevine Velike Albanije, pa stoga mora po direktivi Pentagona da bude uklonjen.
SITNO I NEBITNO: Ina?e, u bazi podataka Agencije za privredne registre postoje dva preduze?a pod imenom "Rade Neimar" d.o.o., jedno sa sedi?tem u Beogradu, drugo u Gra?anici, oba registrovana za izvo?enje grubih gra?evinskih radova i specifi?nih radova u niskogradnji, ali i za spoljnotrgovinski promet, te za posredovanje u spoljnotrgovinskom prometu. Beogradski "Neimar" je osnovan 19. marta 2003. godine sa 2225,59 evra kapitala, a de?anski 5. aprila 2005. sa 500 evra kapitala, od ?ega je upla?eno svega pola. Direktor i jednog i drugog je Petar Suboti?ki.
Upitan da li ima ?ta da ka?e o aktivnostima nare?enog preduze?a, biv?i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samard?i? je izjavio da je pominjanje "male zanatske gra?evinske firme" skretanje teme sa glavnog problema koji je u Crkvi, a da "mala zanatska gra?evinska firma" jeste "radila ne?to" na Kosovu, ali "sitno i nebitno". Kad Samard?i? tako ka?e, sa sigurno??u se mo?e zaklju?iti samo jedno: da u svemu tome ne?ega ipak ima, i to krupnog i bitnog.
U stvari, sasvim je mogu?e da su gra?evinski radovi zaista "sitni i nebitni" u pore?enju sa zahvatima ove "male zanatske gra?evinske firme" u spoljnoj trgovini i, ?to miri?e kao jo? va?nije, sa pru?anjem posredni?kih usluga u spoljnoj trgovini: poslovanje sa crkvenim predznakom i pod za?titom premijera li?no otvara mnogo lepih poslovnih mogu?nosti, od dobijanja posla bez tendera do izbegavanja poreza, carina, akciza... O tome bi se jo? dosta moglo ?uti, samo ako se Artemije bude mnogo koprcao, a Amfilohije nastavio da pritiska.
MIR, MIR, NIKO NIJE KRIV: Po protokolu Sinod ?e poku?ati da zava?ene vladike pomiri, da sklope primirje i da se vrate na po?etne polo?aje. Ako mirenje ne uspe, na raspolaganju je mogu?nost da Sinod Teodosija postavi za vikarnog episkopa u nekoj drugoj eparhiji, ?to je malo verovatno, jer bi u tom slu?aju Artemije isterao ?ta je hteo ? da se re?i "guje iz nedara", a Amfilohija bi poprili?no uzdrmalo i na drugim frontovima ?to, jednostavno, ne dolazi u obzir. Uostalom, ko predsedava Sinodom? Amfilohije pri?eljkuje Artemijev preme?taj u drugu eparhiju, na tome ve? podu?e predano radi i zamalo proletos da je uspeo. Sad je prilika, ali i to je malo verovatno: preme?tanje episkopa u drugu eparhiju bez njegovog pristanka je presedan koji bi otvorio sasvim novo poglavlje u pravoslavlju, ne?to poput jednostranog progla?enja nezavisnosti Kosova. Proletos, kad je bio skoro vi?en za preme?taj, Artemije je pretio da ?e za njim krenuti celokupno mona?tvo i Kosovo ostaviti prazno. ?etvrto, solomonsko re?enje je da manastir Visoki De?ani bude izdvojen iz Ra?ko-prizrenske eparhije i stavljen pod jurisdikciju patrijarha, poput Pe?ke patrijar?ije, a da Teodosije i dalje u njemu stoluje, sa istim zadu?enjima kao do sada: tako bi Artemije iz sukoba iza?ao dostojanstveno, mada ugruvan i oslabljen, a Amfilohije korak bli?i evropejskoj vlasti, ?to mu je strate?ki cilj.
?ta god da Sinod predlo?i, Sabor mora da potvrdi, a patrijarh da blagoslovi. Patrijarhova je poslednja, sve dok penkalo mo?e da dr?i u ruci. A mo?e, i te kako: prema izve?taju lekarskog konzilijuma, patrijarhovo zdravstveno stanje je stabilno, dan provodi sede?i, ?ita i pi?e. Telo mu je slabo, ali um bistar. Amfilohije je sa Teodosijem bio u poseti patrijarhu: ?ta im je rekao nije poznato, ali prema zvani?nom saop?tenju sa zasedanja Sinoda nesumnjivo je uticao na Amfilohija da "olabavi", a Artemiju poru?io da sti?a strasti, jer blama je i previ?e.
Ergo, na pro?irenoj sednici Svetog arhijerejskog sinoda, odr?anoj 26. avgusta 2008. godine, uz prisustvo zava?enih episkopa Artemija i Teodosija, odlu?eno je "jednodu?no i jednoglasno da se obustave svi sporovi" a da ?e klju?ne odluke o "ovom i drugim goru?im pitanjima u dogledno vreme doneti Sveti arhijerejski Sabor". Izvrtanje prljavog ve?a za sada je zaustavljeno. Do slede?e prilike.
Vreme, broj 921, 28. avgust 2008.
[Aktuelno]
