Tikiwiki

Uporedjivanje sudskih slucajeva paljenja US ambasade i nanosenje stete Grckoj ambasadi

zadnja poruka:
10/12/2009 [12:45]
Od: sasa

Pavlovljev refleks pravosudnog ulizi?tva
Vesna Raki?-Vodineli?
08.12.2009.
http://www.pescanik.net/content/view/4146/90/

Nedavno je podignuta optu?nica protiv Ratibora Trivunca, Tadeja Kurepe, Ivana Vulovi?a, Ivana Savi?a, Nikole Mitrovi?a i Sanje Dojki?, u kojoj se tvrdi da su izvr?ili krivi?no delo me?unarodnog terorizma, predvi?eno u ?l. 391 Krivi?nog zakonika Srbije (KZ). Prema optu?nici, svi okrivljeni su ?lanovi Anarho-sindikalisti?ke inicijative. Tako?e, svi okrivljeni se nalaze u pritvoru od 3. septembra 2009. godine i prema svima je zamenica Okru?nog javnog tu?ioca Leonora Cvijovi? zatra?ila produ?enje pritvora do odr?avanja glavnog pretresa. Njen zahtev je usvojen.

Sam optu?ni akt, ?injenica da se okrivljeni nalaze u pritvoru du?e od tri meseca, kao i doga?aji povezani sa onim ?to im se stavlja na teret, kao i druga sli?na optu?enja i krivi?na dela u Srbiji, pokazuju te?ku i opasnu diskriminaciju koju optu?ni organi, a i sudovi, vr?e prema ovim okrivljenim u odnosu na neke druge stvarno ili potencijalno okrivljene za izvr?enje sli?nih krivi?nih dela.

Va?no je, zato, objasniti u ?emu se diskriminacija sastoji.

1. Najpre, ona se ti?e ?injenice da je okrivljenima odre?en pritvor, kao i da je pritvor dva puta produ?en, tako da traje du?e od tri meseca. Razlozi za odre?ivanje (kao i za produ?avanje) pritvora ure?eni su u ?l. 142 Zakonika o krivi?nom postupku (ZKP). Razlog zbog koga je izre?en i produ?avan pritvor u konkretnom slu?aju sastoji se, prema optu?nici, u tome ?to u odnosu na okrivljene navodno postoje ?osobite okolnosti koje ukazuju da ?e ponoviti krivi?no delo, ili dovr?iti poku?ano krivi?no delo, ili da ?e u?initi krivi?no delo kojim prete? (?l. 142 st. 1 ta?. 3 ZKP). U delu optu?nice kojim zamenik Okru?nog javnog tu?ioca tra?i produ?enje pritvora nema ni jedne re?i o ?osobitim okolnostima? koje bi ukazivale da bi okrivljeni ponovili izvr?eno krivi?no delo, ili da bi ga dovr?ili ili da bi u?inili neko novo krivi?no delo kojim prete. Ni u ostalim delovima optu?nice o ?osobitim okolnostima? nema ni re?i ni indicija.

Naprotiv. Iz optu?nice proizlazi da su optu?eni negirali izvr?enje krivi?nog dela, a iz navo?enja njihovih re?i u optu?nici nema ni traga zaklju?ku da bi ponovo izvr?ili istu radnju ili pak neku drugu. ?tavi?e, kao motivaciju za napad na ambasadu Gr?ke, zamenik tu?ioca ozna?ava podr?ku gr?kom dr?avljaninu Theodorosu Iliopoulosu (kojeg tu?ila?tvo inventivno ozna?ava kao Teodis Iliopunos), koji je u vreme navodnog izvr?enja krivi?nog dela, ?trajkovao gla?u. Posle ?etrdeset devet dana gladovanja, Iliopoulos je pu?ten iz zatvora (kao i svi ostali gra?ani Gr?ke, pritvoreni zbog demonstracija u decembru 2008), pa je zato vi?e nau?na fantastika nego realnost da bi na?i okrivljeni mogli ponoviti delo. Jer, povod za ponavljanje dela vi?e ne postoji. (Pu?tanje Iliopoulosa na slobodu je op?tepoznata okolnost, utvrdiva za par minuta preko Google-a ili drugog pretra?iva?a. I to na srpskom jeziku.)

Ako se pro?itaju drugi razlozi za zadr?avanje okrivljenih u pritvoru, sadr?ani u ?l. 142 ZKP, lako je zaklju?iti da u ovom slu?aju nisu ispunjeni: niti se okrivljeni kriju, niti je njihov identitet nepoznat, niti postoji opasnost uni?tavanja dokaza ili ometanja njihovog izvo?enja, budu?i da je optu?nica ve? stala na pravnu snagu, niti su okrivljeni izbegli da do?u na glavni pretres (dodu?e, to i ne mogu). Najzad, razlog za zadr?avanje u pritvoru je, putem ozna?enja ?lana, stava i ta?ke definisan tako da se moraju utvrditi napred pomenute ?osobite okolnosti?. A one u optu?nici nisu ni nazna?ene.

Zbog svega ovoga, nije te?ko zaklju?iti da razlozi koji su inspirisali i tu?ila?tvo i sud da zatra?i i odredi/produ?i pritvor nisu pravni, nego vanpravni. S obzirom da je krivi?nim delom o?te?ena strana dr?ava, nije te?ko dokazati da su zapravo politi?ki. Sud i svaki drugi dr?avni organ koji postupa po politi?kim merilima, vodi politi?ki proces, negiraju?i time pravo na po?teno i pravi?no su?enje zajem?eno u Evropskoj konvenciji za za?titu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i u Ustavu Srbije.

U ?emu je, me?utim, diskriminacija? Ona le?i u tome ?to se u Srbiji na neke okrivljene, makar i bez zakonskog osnova primenjuju odredbe o odre?ivanju pritvora, a na druge okrivljene ne. Prvi su diskriminisani, a drugi su privilegovani. Ne treba, radi dokazivanja, i?i daleko u pro?lost. Pre nekoliko dana u emisiji Insajder TV B92, javnosti su predo?ena imena i prezimena lica protiv kojih su podnesene krivi?ne prijave za nasilni?ka krivi?na dela, a koja uop?te nisu bila zadr?avana u pritvoru, ili je pak pritvor trajao tek nekoliko dana. Samo nekoliko citata sa web sajta B92:

??or?e Preli? ro?en je 1985. godine, jedan je od vo?a grupe navija?a Partizana ?Alkatraz?. Prema podacima koje smo dobili prema Zakonu o dostupnosti informacija, u poslednjih nekoliko godina protiv ?or?a Preli?a je podneto vi?e od dvadeset krivi?nih prijava za razna krivi?na dela. Do danas, prema najve?em broju ovih prijava, nema pravosna?nih presuda. Kada je pobegao iz zemlje posle ubistva Brisa Tatona, ministar policije Ivica Da?i? obavestio je javnost da je u pitanju jedan od poznatijih narko-dilera. Ostalo je nejasno kako je onda mogu?e da je uop?te bio na slobodi.?

?Jedna od krivi?nih prijava protiv Vavi?a podneta je npr. u januaru 2005. godine, kada je i priveden zbog sumnje da je no?em naneo te?ke povrede Stefanu Gaji?u i Darku Kuri?u. Me?utim samo dan kasnije ukinuto je zadr?avanje, uz konsultaciju sa sudijom Petog op?tinskog suda Neboj?om Boji?em. Prijava je Okru?nom tu?ila?tvu podneta redovnim putem. U zvani?nom odgovoru Okru?nog tu?ila?tva emisiji ?Insajder? navodi se da je postupak obustavljen.?

?Isti je slu?aj i sa pojedincima iz navija?kih grupa Crvene zvezde. Npr. Velibor Dunji? jedan od vo?a navija?a Crvene zvezde, uhap?en je tek nedavno i to zbog optu?be da je ume?an u ubistvo. Isto tako, godinama unazad protiv njega je podno?eno dosta krivi?nih prijava za te?ka krivi?na dela, ali nijedna gotovo da nije procesuirana do kraja, pa je tako bilo mogu?e da na kraju bude optu?en i za poku?aj ubistva. Velibor Dunji? ?Velja? ima 24 godine, jedan je od vo?a navija?a Crvene zvezde, grupe ?Belgrade boys?. Njegovo bahato, ?esto neka?njeno pona?anje mnogi su obja?njavali i ?injenicom da mu je otac penzionisani oficir policije, a i sam Dunji? je prilikom privo?enja ?esto policajcima pretio svojim ocem. Prema istra?ivanju ?Insajdera?, od 2008. protiv Dunji?a je podneto 19 krivi?nih prijava, u kojima mu je stavljeno na teret da je izvr?io najmanje 31 krivi?no delo. Dunji? je bio na slobodi, pa je tako u aprilu 2008. osumnji?en za poku?aj ubistva.?

Tako?e, Milan ?ivanovi? se brani sa slobode. Za koje delo i kojim povodom je okrivljen, videti u narednoj ta?ki.

2. Napred navedene okrivljene tu?ila?tvo je optu?ilo za krivi?no delo me?unarodnog terorizma iz ?l. 391 st. KZ. A, kako je bilo u jednom drugom sli?nom slu?aju? O tome citiram vest sa sajta RTS od 10. aprila 2009. godine:

?Okru?no tu?ila?tvo u Beogradu podiglo je optu?nicu protiv Milana ?ivanovi?a zbog sumnje da je sa vi?e nepoznatih lica u?estvovao u paljenju ameri?ke ambasade u Beogradu, posle mirnog protesta "Kosovo je Srbija" u centru grada 21. februara pro?le godine. ?ivanovi?u, koji se brani sa slobode, na teret se stavlja krivi?no delo "te?ko delo protiv op?te sigurnosti" zato ?to je zajedno sa vi?e nepoznatih lica izazvao po?ar u ambasadi SAD i doveo u opasnost ?ivot ljudi, a tom prilikom je nastradao Zoran Vujovi? iz Novog Sada, navodi se u saop?tenju Tu?ila?tva. Optu?en je i za te?ku kra?u, jer je sa zgrade ambasade uklonio ameri?ku zastavu i na njeno mesto stavio srpsku. U optu?nici se precizira da je ?ivanovi? 21. februara izme?u 18 i 20 sati, sa grupom nepoznatih lica oti?ao sa skupa "Kosovo je Srbija", i iz ulice Kneza Milo?a zajedno sa ostalima u grupi, kamenjem ga?ao prozore i fasadu na ameri?koj ambasadi, a potom se preko terase koja se nalazi na prvom spratu prebacio u unutra?njost diplomatskog predstavni?tva. Zameniv?i ameri?ku srpskom zastavom, ?ivanovi? je sa drugim nepoznatim licima lomio i uni?tavao inventar u ambasadi, a potom su izazvali po?ar i doveli u opasnost ?ivot ljudi kada je nastradao i Vujovi? koji se zatekao u ambasadi, navedeno je u optu?nici. Za te?ko delo protiv op?te sigurnosti zapre?ena je kazna zatvora od dve do 12 godina.?

Valja uo?iti da je u slu?aju koji razmatram okrivljeno ?est lica. U slu?aju paljenja ambasade SAD, okrivljeno je jedno lice koje je navodno izvr?ilo delo sa ?vi?e nepoznatih lica?. U slu?aju koji razmatram ?teta nanesena stranoj dr?avi (Gr?koj) sastoji se u jednom razbijenom prozoru. U drugom slu?aju, ?teta je gore detaljno opisana, a Zoran Vujovi?, star 21, godinu je izgubio ?ivot.

U prvom slu?aju, ?estoro okrivljenih su du?e od tri meseca u pritvoru, u drugom slu?aju, ?okrivljeni se brani sa slobode?. U prvom slu?aju, ?est lica je optu?eno za me?unarodni terorizam, u drugom slu?aju, jedno lice je optu?eno za te?ko delo protiv op?te sigurnosti i za delo te?ke kra?e. ?Druga, nepoznata lica? su i dalje nepoznata. U prvom slu?aju, radnja izvr?enja je opisana kao bacanje Molotovljevog koktela na ambasadu Gr?ke, a u drugom kao izazivanje po?ara u ambasadi SAD, pri ?emu je jedno lice smrtno stradalo.

U prvom slu?aju, ?estoro optu?enih je okrivljeno za krivi?no delo me?unarodnog terorizma, opisano u ?l. 391 koji glasi:

Me?unarodni terorizam

?lan 391

(1) Ko, u nameri da na?kodi stranoj dr?avi ili me?unarodnoj organizaciji, izvr?i otmicu nekog lica ili neko drugo nasilje, izazove eksploziju ili po?ar ili preduzme druge op?teopasne radnje ili preti upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakteriolo?kog ili drugog sli?nog sredstva, kazni?e se zatvorom od tri do petnaest godina.

(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog ?lana nastupila smrt jednog ili vi?e lica ili ako je izvr?eno od strane organizovane kriminalne grupe u?inilac ?e se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

(3) Ako je pri izvr?enju dela iz stava 1. ovog ?lana u?inilac neko lice sa umi?ljajem li?io ?ivota ili je u?inilac organizator organizovane kriminalne grupe, kazni?e se zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od trideset do ?etrdeset godina.

(4) Ko priprema izvr?enje krivi?nih dela iz st. 1. do 3. ovog ?lana kazni?e se zatvorom od jedne do pet godina.

(5) Pripremanje iz stava 4. ovog ?lana sastoji se u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvr?enje krivi?nog dela, u otklanjanju prepreka za izvr?enje krivi?nog dela, dogovaranju, planiranju ili organizovanju sa drugim izvr?enja krivi?nog dela ili u drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvr?enje krivi?nog dela.

U drugom slu?aju (paljenje ambasade SAD), jedan optu?eni okrivljen je za te?ko krivi?no delo izazivanja op?te opasnosti iz ?l. 278 u vezi sa ?l. 288 st. 2, koji glase:

Izazivanje op?te opasnosti

?lan 278

(1) Ko po?arom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizuju?im zra?enjem, elektri?nom energijom, motornom silom ili kakvom drugom op?teopasnom radnjom ili op?teopasnim sredstvom izazove opasnost za ?ivot ili telo ljudi ili za imovinu ve?eg obima, kazni?e se zatvorom od ?est meseci do pet godina i nov?anom kaznom.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog ?lana kazni?e se slu?beno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane ure?aje za za?titu od po?ara, poplave, eksplozije, otrova ili otrovnog gasa, radio-aktivnih ili drugih jonizuju?ih zra?enja, elektri?ne energije ili drugih opasnih sredstava ili ove ure?aje ne odr?ava u ispravnom stanju ili ih u slu?aju potrebe ne stavi u dejstvo ili uop?te ne postupa po propisima ili tehni?kim pravilima o merama za?tite i time izazove opasnost za ?ivot ili telo ljudi ili za imovinu ve?eg obima.

(3) Ako su dela iz st. 1. i 2. ovog ?lana u?injena na mestu gde je okupljen ve?i broj ljudi, u?inilac ?e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i nov?anom kaznom.

(4) Ako je delo iz stava 1. ovog ?lana u?injeno upotrebom vatrenog oru?ja, u?inilac ?e se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

(5) Ako je delo iz st. 1, 3. i 4. ovog ?lana u?injeno iz nehata, u?inilac ?e se kazniti zatvorom do tri godine.

Te?ka dela protiv op?te sigurnosti

?lan 288

(1) Ako je usled dela iz ?l. 278. st. 1. do 3, 279. stav 1, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284. ovog zakonika, nastupila te?ka telesna povreda nekog lica ili imovinska ?teta velikih razmera, u?inilac ?e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

(2) Ako je usled dela iz ?l. 278. st. 1. do 4, 279. st. 1. i 2, 280. st. 1. i 2, 281. stav 1. i 284. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili vi?e lica, u?inilac ?e se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

(3) Ako je usled dela iz ?l. 278. stav 5, 279. stav 2, 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika nastupila te?ka telesna povreda nekog lica ili imovinska ?teta velikih razmera, u?inilac ?e se kazniti zatvorom od ?est meseci do pet godina.

(4) Ako je usled dela iz ?l. 278. stav 5, 279. stav 2, 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili vi?e lica, u?inilac ?e se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Krivi?no delo me?unarodnog terorizma nalazi se u Glavi XXXIV KZ koja nosi naslov Krivi?na dela protiv ?ove?nosti i drugih dobara za?ti?enih me?unarodnim pravom, a otpo?inje krivi?nim delom genocida. Krivi?no delo izazivanja op?te opasnosti nalazi se u Glavi XXV KZ, koja nosi naslov Krivi?na dela protiv op?te sigurnosti ljudi i imovine, a otpo?inje krivi?nim delom izazivanja op?te opasnosti. Glava XXXIV kao objekte za?tite odre?uje ?ove?nost i me?unarodno pravo, a Glava XXV, kao objekt za?tite ure?uje sigurnost ljudi i imovine.

Ova zakonska sistematika se ne nagla?ava zato ?to naslov glave u kojoj je sadr?ano delo me?unarodnog terorizma ozbiljno i te?ko zvu?i, ve? zato ?to ima razli?ite prakti?ne implikacije.

Naime, po ?l. 108 KZ neka dela iz Glave XXIV ne zastarevaju uop?te (me?u njima nije krivi?no delo terorizma), ali i me?unarodni terorizam, po ovoj istoj odredbi ne mora podlegati zastarevanju ako to proizlazi iz ratifikovanog me?unarodnog ugovora. Naprotiv, sva krivi?na dela iz Glave XXV KZ podle?u zastarelosti, a vreme zastarelosti zavisi od visine kazne kojom zakonodavac preti izvr?iocima.

Zapre?ene kazne, kao ?to se vidi iz citiranih odredaba KZ, te?e su za krivi?no delo me?unarodnog terorizma, ?ak i kada kao posledica nije nastupila i?ija smrt, od onih predvi?enih za te?ko delo izazivanja op?te opasnosti.

Gde je tu diskriminacija? Verujem da se jasno vidi, ali nije suvi?no naglasiti. Za sli?ne radnje - napad (eksplozivnom napravom odnosno paljenjem) na ambasadu strane dr?ave, tu?ila?tvo pred sud iznosi razli?ite kvalifikacije dela. U slu?aju koji razmatram, a koji je rezultirao neznatnom ?tetom, inkriminacija je te?a i potencijalno nepovoljnija po u?inioce, a u drugom slu?aju koji je rezultirao smr?u jednog lica i velikom materijalnom ?tetom, inkriminacija je lak?a i potencijalno povoljnija po u?inioca.

U prvom slu?aju, krivi?nim delom je o?te?ena jedna strana dr?ava, a u drugom slu?aju, krivi?nim delom su o?te?eni najpre srodnici lica koje je izgubilo ?ivot (koji su doma?i dr?avljani), a potom, druga strana dr?ava. Nema nikakvih pravnih razloga da se dela, sli?na sa stanovi?ta radnje izvr?enja kvalifikuju kao razli?ita krivi?na dela. ?tavi?e ? kao te?e delo ? ono koje je imalo lake posledice, a kao lak?e ? ono koje je imalo te?ke posledice. Razlozi diskriminacije ?estoro okrivljenih u prvom slu?aju, u odnosu na okrivljenog u drugom slu?aju su, dakle, vanpravni, u oba slu?aja politi?ki.

a) ?estoro okrivljenih u slu?aju koji razmatram su pripadnici Anarho-sindikalisti?ke inicijative Srbije, jedne levi?arske organizacije. Okrivljeni u slu?aju paljenja ambasade SAD, kao i lica obra?ena u emisiji Insajder su ?navija?i? eufemisti?ki re?eno, a stvarno, desni?arski orijentisani ?patrioti?.

b) Strana dr?ava koja je u prvom slu?aju o?te?ena jeste Gr?ka, dr?ava koja se do?ivljava kao politi?ki prijateljska. (Ta dr?ava je javno iskazala stav da bacanje Molotovljevih koktela na svoju amasadu smatra minornim incidentom koji nije prouzrokovao prestanak niti ometanje u njenom radu.) Ono ?to je u drugom slu?aju o?te?eno sastoji se u pogibiji, verovatno ubistvu iz nehata dr?avljanina Srbije, a o?te?ena strana dr?ava je SAD, koja se do?ivljava kao politi?ki neprijateljska.

c) U prvom slu?aju izvr?ioci su pripadnici malobrojne marginalne grupe, koja nema nikakav uticaj na ishode glasanja u Srbiji. U drugim, pak, slu?ajevima, izvr?ioci su pripadnici masovnih grupa, sa zna?ajnim dru?tvenim uticajem, a me?u ostalim i uticajem na ishode politi?kih izbora.

Tre?a dr?avna vlast u Srbiji ? sudska i ?ire, pravosudna ? u stanju je te?kog profesionalnog posrtanja i o?igledno ne mo?e da odoli ili direktnom uticaju izvr?ne vlasti, kao i mo?nih ?sportskih? pojedinaca i grupa, ili, u boljem slu?aju, ne mo?e da se odupre (Pavlovljevom?) refleksu anticipacije ?elja vlasti i mo?nika, te autocenzuri i slabo prikrivenom ulizi?tvu.

Postoje?e srpsko tu?ila?tvo je ne samo izgubilo kredibilitet, nego izla?e Srbiju jo? jednom od postupaka pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog povrede zabrane diskriminacije, kao i zbog povrede prava na po?teno su?enje, sve pod ideolo?kom maskom ne/patriotizma. Koja je razlika u ideolo?koj odbrani ?volje vladaju?e klase? i ?patriotizma?? Sa pravnog stanovi?ta, razlike nema. U oba slu?aja inicira se tzv. politi?ko su?enje i neka budu?a rehabilitacija in statu nascendi, dakle za budu?e generacije ? potreba suo?avanja sa pro?lo??u po ko zna koji put.

Valja videti ?ta ?e u?initi sudovi sa ovakvim optu?nicama ? novi sudovi u novom srpskom pravosu?u koje se upravo ra?a ? da li ab ovo ili iz tradicije ideolo?ke partijske dr?ave, zna?emo uskoro.

Pe??anik.net, 07.12.2009.

[Aktuelno]